Stay with me…
Opet, evo opet je cula da joj se podsmevaju iza ledja… Opet zbog njega… On ju je varao i ona je to znala ali nije mogla da ga ostavi- bila je isuvise zaljubljena u njega… Opet je cula iza sebe “ To je ona Taylor, sto je Tom vara kad god stigne…” Bila je sa njim 7 meseci i od pocetka te veze, koja ju je unistavala, cula je ovakve stvari. U pocetku nije verovala u to, ali je kasnije shvatila da je to istina... Nije se usudjivala da mu pomene to, jer bi to bio kraj, a ona nije zelela niti je mogla da podnese kraj... On njoj nikad nije rekao da je voli, a ona je njega volela mnogo... Svaki dan je prozivljavala ovakva ponizenja zbog njega, ali nije bila dovoljno snazna da mu kaze ista o tome... Prisla je Dzordziji- svojoj najdrugarici.
-Sta ima od jutros?-upita Dzordzija.
-Opet isto...
-Ja sam ti 1000. puta rekla da zavrsis s njim.
-Ne mogu, ne mogu...
-Ah, evo ga ide, prilazi ti s ledja ne okreci se...-upozori je Dzordzija. Stavio joj je ruke na oci.
-Pogodi ko je- rece on.
-Princ Vilijam
-Nije
-Onda stvarno ne znam kome pripada ta plava krv...
-Pa kom bi pripadala ova najplavlja- rece on, a zatim je pusti da se okrene. Tad ju je poljubio.
-Mala, jel ides veceras na zurku?-upita on. Zvao ju je mala i ona je to obozavala… Kad bi je poljubio ona je momentalno zaboravljala sve njegove prevare i lazi, prelazila bi preko svega… Kad bi on samo znao koliko ga je volela… A on nju nije, ona mu je bila nesto poput rezerve, smatrao ju je svojom devojkom zato sto je uvek bila tu za njega kad god ju je zvao… Uvek joj se iznova i iznova vracao posle svih tih prevara kojima ni sam nije znao broj… Mislio je da ona misli da su lazi sve to sto ljudi pricaju i to mu je odgovaralo. Nije znao da ona zna istinu koja ju je bolela… Nije znao da je svaka njegova prevara bila jedan bodez vise u njeno srce… Nije znao koliko je patila, ali bez obzira na to ona ga je volela…
-Mislim da necu ici, sutra putujem na nedelju dana, jer je od ponedeljka strajk u skoli
-Ah, ok... Znaci vracas se u petak?
-Verovatno. Idem sada zakasnicu na engleski…-rece ona polazeci ka ulazu u skolu.
-Vidimo se posle skole- rece on.
-Ok- dobacila mu je preko ramena.
Posle skole ju je vozio kuci i slusali su muziku i zezali se… On je nameravao da ide na tu zurku sa ili bez nje… Pojubio je za rastanak i ona je opet bila srecna, jer je na tren zaboravila sve. Oko pola 9 Dzordzija joj je upala u sobu.
-Hajde spremaj se idemo na onu zurku, ipak se necemo videti nedelju dana...-rece ona.
-Rekla sam Tomu da ne idem, ne mogu...
-Pa bice tamo pa mu reci da si se predomislila…
-Dobro, idem- rece Taylor. Spremila se i za otprilike sat vremena stigle su u klub. Igrale su malo, a zatim je ona posla da trazi Toma. Umorna od bezuspesnog trazenja srucila se u stolicu za sankom pored Dzordzije.
-Nema ga nigde- rece potom- Dzordzija okreni se jel… jel je ono Tom ?-pokazivala je na njega igrao je s nekom devojkom tj. vatao ju je... Ustala je i posla prema njemu, a onda je on poljubio tu… sta god… i ona je ostala da stoji u mestu… Otvorio je oci izbuljivsi ih u nju… Pocela je da se probija ka izlazu iz tog prokletog kluba. Znala je ona da je on vara, ali to jos uvek nije videla… Jednostavno bilo je previse… Izletela ja besna, osecala je nadolazeci talas suza…
-Taylor stani…- povikao je za njom kad je izasao iz kluba.
-Necu, pusti me- rece ona i dalje iduci dok su joj oci bile pune suza…
-Stani, molim te…- rece on. Okrenula se prema njemu.
-Zasto Tome? Zasto to radis?Koja je ova bila po redu ili si prestao da brojis posle 1000.-te?-on je pogleda zacudjeno.-Znala sam za sve tvoje prevare, ako si mislio da nisam! Svi me ismevaju zbog toga, ali me nije bilo briga jer sam mislila da ces prestati… Nisam mogla da raskinem i zelela sam da su to lazi, a znala sam da je istina… Ne znas koliko me sve to boli… Ne znas uopste…Ali nisam mogla da raskinem iz jednog razloga: zato sto te volim. Volim te i kad me varas i kad te bas briga da li ce me to povrediti… Uvek te volim… Ali ne mogu vise ovako…- rece ona, sad vec uplakana. On je samo stajao i gledao u nju…Okrenula se i posla… Nista nije rekao… Ni jedno obicno izvini… Pustio ju je da ode…
* * *
Tih nedelju dana provela je zatvorena u sobi placuci. Sad je sedela u kolima, otac ju je vozio kuci, a zatim je isao na neki satanak pa se vracao nazad jer ce ostati jos nedelju dana tamo na odmoru. Kapi kise koje su se slivale niz prozore automobila licile su na njene suze koje bi neprestano tekle kad god bi pomislila na njega...
-Ostavljam te ovde na cosku pa potrci zbog kise, kasnim na sastanak- rece joj otac.
-Ok- rece mu i izadje iz kola ni ne pozdravivsi se sa njim. Nosila je samo ranac i isla polako uprkos kisi i ocevom upozorenju- nije imala snage da trci… Iz daljine je ugledala neku siluetu ispred kuce… A onda ju je prepoznala… To je bio on… Stajao je onako pokisao,skroz mokar i cekao je. Pogledala ga je i zaobisla polazeci ka vratima...
-Znam da sam pogresio i da sam te povredio... Zao mi je zbog toga... Puno sam razmisljao o tome, svaki dan posle one noci... Nisam hteo da te povredim i da ti nanesem sav taj bol... Bio sam glup... Shvatio sam da ne mogu bez tebe i da...da...da te volim, Taylor... Izvini za sve i oprosti mi iako znam da nisam zasluzio...-rekao je. U njegovim ocima je videla da govori istinu... Videla je krivicu i kajanje...
-Ja...-zapocela je. Nije znala sta da kaze... Ostavio ju je bez reci kad je rekao da je voli i sve to... Prisla mu je i poljubila ga... Stajali su jos dugo ljubeci se onako mokri dok im se kisa slivala niz lica... Ali im nije bilo bitno, jer je jedino u tom trenutku bilo bitno da su se voleli, zauvek, samo njih dvoje...
