Andrea je iskočila iz kreveta ovog jutra, jer je
bila luda od želje da vidi Bila. Njena mama, koja je uglavnom dolazila
da je budi, tj. da je izvlači iz kreveta, je bila veoma iznenađena da
je vidi kako vesela i već obučena pere zube. Andrea se nasmejala kad je
primetila mamu, pa se zatrčala i zagrlila je. Drugim rečima, tako se
nabila u nju, da je jadnoj ženi vazduh izbila.
"Jesi li bolesna?" - upitala je Ivana, postavivši šaku na Andreino čelo.
Andrea odmahnu glavom, smešeći se dok je izlazila iz kupatila. Njena mama ju je pratila do sobe.
"Šta se desilo? Zašto si tako srećna?" - upitala je. Andrea je samo klimnula glavom, pa je uzela svoju torbu.
"Baš je lep dan." - rekla je neubedljivo.
Ivana je pogledala kroz prozor. Jutro je bilo užasno, jer je čitavu prošlu noć padala kiša.
"Andrea, jesi li sigurna da si dobro? Možda da ostaneš kući danas?" - predložila je.
Andrea je pogleda u šoku.
"Ne budi smešna! Jedva čekam da dođem u školu!" - rekla je, smešeći se zaneseno.
Njena mama ju je zbunjeno gledala, zatim joj je nešto kvrcnulo u glavi.
"Izgleda da je moja devojčica zaljubljena," rekla je, zadovoljno se smešeći.
Andrea porumene i pogleda dole. "Da, izgleda da je tako.", pomislila je.
***
"Andrea!" - viknula je Bojana, trčeći za svojom najboljom drugaricom.
Andrea se okrenula.
"Hej." - rekla je, poljubivši je u obraz.
"Šta ti bi da mi danas ne zvoniš?" - upitala je Bojana. Andrea podiže obrvu, zbunjena, zatim duboko uzdahnu u užasu.
"Jao, izvini! Zaboravila sam!" - rekla je, pokrivajući usne rukom.
"Bože, Andrea, da nisam pročitala tvoju jučerašnju poruku pomislila bih da si zaljubljena." - rekla je Bojana. Andrea je ćutala.
"Sada
mi objasni šta je ta poruka značila, zašto si lagala svoju majku da si
kod mene i gde si, za Boga miloga juče bila?" - upitala je Bojana
nestrpljivo.
Andrea je prebirala po sećanju. Na Bena je potpuno zaboravila.
"O,
pa..." - Počela je. Kako bi Andrea izgovorila sledeću rečenicu,
Bojanine oči bi se sve više širile, a donja usna bi joj se sve više
spuštala.
"Raskinuo je s tobom preko telefona?!" - uzviknula je
Bojana užasnuto. Nekoliko ljudi su se radoznalo okrenuli. "Izvini",
rekla je Bojana tiše. "Znači... raskinuo je sa tobom preko telefona." -
prošaputala je.
"Da." - rekla je Andrea besno. Juče je bila tužna i pogođena, a danas je bila samo ljuta.
"Debil." - rekla je Bojana, krsteći se.
"Ali to nije najgori deo." - rekla je Andrea. Bojana ju je momentalno pogledala.
"Šta može, molim te biti gore?" - upitala je.
Andrea
duboko uzdahne, plašeći se Bojanine reakcije. Objasnila je šta se dalje
desilo. Bojana ju je gledala, a na licu joj se ništa nije moglo
pročitati. Izgleda kao da je ostala bez teksta.
"Samoubistvo?" - upitala je. Andrea je šutnula jedan kamenčić koji joj je bio na putu, ne usuđujući da pogleda u Bojanu.
"Kaži mi, 'leba ti, da se šališ!" - preklinjala je Bojana. Andrea odmahnu glavom.
Bojana je stala. I Andrea je.
"Kaži
mi, molim te, šta se nalazi u tvojoj glavi." - rekla je Bojana, blaguo
kucnuvši Andreu po čelu. "Jer to sigurno nije mozak." - završila je.
Andrea je i dalje ćutala. A onda je ponovo počela da hoda. I Bojana je.
"Samoubistvo Andrea, to taaaako ne liči na tebe!"
"Slušaj šta je bilo dalje." - rekla je Andrea. Bojanino lice se razneži kada je čula kako ju je Bil preklinjao da ne skoči.
"Tako
je slaaaadak!" - rekla je Bojana zaneseno. "Baš lepo od njega! Eto,
vidiš! Dečak koga najviše kritikuješ ti je pomogao da izbegneš najveću
grešku u svom životu." - rekla je Bojana smešeći se od ponosa, kao da
je Bil njen sin.
"Ali to nije sve." - rekla je Andrea. Znajući Bojanu takvu kakva je, ona će otkinuti na sledeći deo priče.
"Kada
mi je dao ruku, okliznula sam se na jednu od barica koju je kiša
napravila. Umalo da sam pala, ali bio je... prosto fenomenalan! Visila
sam sa desetog sprata, a on je... bio tako smiren. Sam pogled u njegove
oči me je smirio. Znao je da će me lakše povući ako ne paničim." -
rekla je Andrea, smešeći se, kao da je to najlepša stvar koja joj se
desila u životu.
Bojana je buljila u nju otvorenih usta. Onda je
izgleda shvatila da je to nekulturno, pa je pogledala ispred sebe.
Približavale su se školi. Mnogi dečaci i devojke su ih pozdravljali,
Andrea im je uzvraćala, a Bojana je ćutala. Bojani je prvi čas bio
engleski, a Andrei geografija. Ali pre nego što su se rastale, Bojana
je uzela Andreu i povukla ju je u ženski WC. Bilo joj je drago da vidi
da je prazan, jer je u tom trenutku otvorila usta i zavrištala kao
budala.
"Ti se ložiš na njega!" - viknula je. Andrea joj se
pridružila u vrištanju. Jedino sa mamom i Bojanom Andrea nije
stidljiva. Vrištale su kao poslednje koze, a onda kada su izgubile
glas, zagrlile su, pa su pobegle svaka na svoju stranu.
***
Bojana
je na engleskom imala oba blizanca i Amber. Kad je ušla u učionicu, još
uvek pod utiskom, bacila je torbu na sto. Tom se okrenuo, pa ju je
pozdravio.
"Ćao!" - rekao je.
"O, zdravo." - rekla je Bojana, nasmešivši mu se. "Ovo je za tebe." - predala mu je sastav.
Tom
je klimnuo. Bojana je bila malo razočarana. Očekivala je da joj makar
kaže "Hvala". Ali razočarenje ju je brzo prošlo kada joj je uzvratio
osmeh otkrivajući savršene zube.
"Tome, šta radiš sa njom?" - upitala je Amber. Pružala je Bojani opasan pogled. Bojana joj je uzvratila pogled.
"Koji problem imaš ti Amber?" - upitala ju je Bojana nepristojno.
"Tome, idemo!" - rekla je Amber, vukući ga za članak. Ali on je ostao ukopan.
"Tome, babe." - rekla je Amber upozoravajuće.
"Začepi, jebote, i ne zovi me babe!" - šiznuo je Tom. Bojana je bila iznenađena. Amber takođe.
"Ali... Tome..." - rekla je tiho.
"Ono je bilo samo zezanje, Amber, ti znaš da jeste!" - rekao je Tom, povisivši glas.
Bojana to nije očekivala.
"Ali... ja sam mislila da smo u vezi..." - promrmljala je Amber tiho.
"Da, i ja." - rekla je Bojana. Oboje su je pogledali.
"Samo... videla sam vas juče i... pomislila sam da ste u vezi." - rekla je.
Tom se glasno nasmejao, a Amber je ćutala. Bojana je krajičkom oka primetila Bila kako u blizini prevrće očima.
"Imaš toliko toga da naučiš o meni Bojana! Tako da bolje što pre počni." - rekao je Tom.
"O, da? A kako to?" - upitala je Bojana upitno se namrštivši.
"Dozvoli da te vozim kući danas." - rekao je Tom. Bojana je bila polaskana. Poželela je da mu vikne. "DA, NARAVNO!!!!!!""
"To bi bilo ok... predpostavljam." - rekla je, slegnuvši ramenima.
"Odlično. Vidimo se onda posle škole." - rekao je Tom, pa je seo na svoje mesto, primetivši nastvnicu da ulazi.
Bojana se oslonila laktovima na klupu, lebdeći iznad sedmog neba.
Krišom
je čitav čas gledala u Bila. Želela je da vidi da li su i na njemu
vidljivi znaci sreće kao i kod Andree. Bil je mnogo manje obraćao
pažnju na nastavu nego inače, a kad-tad bi ga uhvatila kako se smeška
dok prepisuje najbezvezniju moguću rečenicu. Njemu se Andrea sto posto
sviđa!!!
~#~
by Boki
