Credit goes to LOVETH-MUSIC.COM
Souce: Spiegel.de
Prevod na srpski by Irina
“Cesto smo se osecali kao vanzemaljci”
Tokio
Hotel jos uvek nisu posetili Tokio, ali su proveli godinu dana van
publiciteta. U intervjuu sa SPIEGEL-ONLINE, Bill i Tom Kaulitz pricaju
o svojim zivotima kao Pop zvezdama, o novom albumu i o tome koliko su
vec dojadili jedni drugima.
SPIEGEL ONLINE: Pojedine
pesme sa vaseg novog albuma su – ponovo – o nejasnim zudnjama, zivotu
izmedju dva sveta i unutrasnjim nemirima. Da li mislite da postoje i
stariji ljudi koji se mogu prepoznati u ovim pesmama?
Bill Kaulitz:
Mi smo vec kao deca ziveli izmedju dva sveta. Dosta cesto smo se
osecali kao vanzemaljci u mestu u kom smo odrasli, ponekada se jos uvek
tako osecamo. Taj osecaj nas je uvek pratio. Kroz nas privatan zivot –
od koga nije ostalo puno – sve do naseg zivota u bendu. Moj zivot je
put zidova i zudnji u svim mogucim pravcima. Ali mislim da dosta ljudi
u sebi nosi neku ceznju, i to nema veze sa godinama u kojima ste.
SPIEGEL ONLINE: Sta imas da kazes o optuzbama koje si morao da prozivis kroz nekoliko neuspesnih veza? Cak i pevas o jednoj.
Bill Kaulitz:
Ljudi me jos uvek mogu optuzivati u vezi toga. Ili mislis da bi trebao
da ti kazem neke stvarno srceparajuce price o mojim proslim vezama?
Taman bi ceo svet saznao.
SPIEGEL ONLINE: Izvoli.
Bill Kaulitz: Zaboravi!
SPIEGEL ONLINE: Bill, 2006, na TV Show-u na ProSieben-u, ljudi su glasali za tebe kao za “Najiritirajuceg Nemca”. Da li te takve stvari bole?
Bill Kaulitz:
Ne, nisam znao za taj show, ali neki ljudi su me vec pitali nesto u
vezi njega. I pre toga dosta stvari su mi bile “bacene na glavu”. Bez
obzira na to, moram reci da od tada nisam vise zeleo da vidim svoju
facu. Pokusali smo da se povucemo iz publiciteta na godinu dana, zeleli
smo da se zakljucamo u studio sa producentima.
SPIEGEL ONLINE:
Vas novi CD “Humanoid” zvuci mnogo bogatije, zrelije i cini mi se da je
bolje napisan za razliku od proslih CD-ova. Koliko si se ti i koliko se
vas Tim predao produciranju albuma?
Tom Kaulitz: U
procesu pisanja pesama nije bilo nekih znacajnijih promena, opet smo
pisali pesme zajedno sa timom producenata. Ovaj put smo samo vise
eksperimentisali i trebalo nam je vise vremena. Pisali smo pesme na
osnovu Billovih ideja.
Bill Kaulitz: Mnogo vise smo se
uneli u produciranje albuma, i takodje, bili smo veoma ostroumni u vezi
detalja. Ovo je bio prvi put da smo ucestovali u produciranju albuma.
(oni su co-producenti).
SPIEGEL ONLINE: Retrospektivno, da li postoji nesto sto vam se ne svidja kod albuma “Schrei” i “Zimmer 483”?
Bill Kaulitz:
Mislim da je veoma besmisleno, kada ljudi kazu, dok pustaju u prodaju
svoj drugi ili treci album: “Na nasim proslim albumima, mi to zapravo,
nismo bili, ali sa ovim novim albumom konacno smo se pronasli – to je
ono sto mi zapravo jesmo.”
Tom Kaulitz: I to posle
uzimaju kao razlog da nazovu album po sebi. Ne, nama se jos uvek
svidjaju nasi stari albumi. I ne zelimo da pravimo neke bitne razlike i
razdaljine izmedju nas i ta dva albuma. Kada bismo to zeleli da
ucinimo, onda bih imali ozbiljan problem.
Bill Kaulitz:
Nas cilj nije bio da promenimo neki tok snimanja kod “Humanoid-a”.
Primetili smo cinjenicu da neke stvari radimo postepeno dok
produciramo. Jedina stvar koju smo zeleli da uradimo, jeste da ne
pozurimo sa nasim albumom, i ne izdamo ga pre nego sto se nama svidi –
nebitno koliko pritiska vrsila nasa muzicka kuca na nas.
Tom Kaulitz:
I uspeli smo. Zbog datuma pustanja albuma u prodaju, ovo je
prouzrokovalo neke probleme iza scene. [verovatno zato sto su dosta
kasnili]
SPIEGEL ONLINE: Sa vasim nazivom benda uvek
budite neku povezanost sa J-Popom, Visual Kei-om i Glamom. Da li ste
ikada bili u Tokiju i u Harajuku – gde se svi Cosplayer-i i Gothic
frikovi susrecu?
Tom Kaulitz: Nazalost, jos uvek nismo
bili u Tokiju. Ali svejedno, ne bili mi tamo, opet volimo taj grad. Kao
deca smo uvek mastali o odlasku u Tokio. Nekako, ne zelimo da ispunimo
svoj san, jer tada tom snu dolazi kraj a ja ga jos uvek zelim zadrzati.
Za mene je veoma bitno imati sve ciljeve i zelje ispred sebe.
Bill Kaulitz: Pored toga, mozda taj grad nije toliko divan koliko mi mislimo da jeste – i opet, san je unisten.
