WE ARE LOVERS TONIGHT

eoo chappa


-Sve je bilo tako savrseno.Napokon.Cak su se i Anita i Tom pomirili.Narednu vecer u hotelu mog oca organizovana je nekakva zabava.Naravno da smo i mi bili tamo.Alkohol je tekao u litrama i bucala je
preglasna muzika.Tom i Anita plesali su kao ludi.Bili su pijani kao letva pa ni ne cudi da su se tako ludirali.Bill i ja sjedili smo u kutu i pili pice po pice.Nisam ni primijetila da sam pijana.
Odjedom..srusila se nasa idila.
-Pazi kamo ides kucko mala!-dreknula je jedna poznata manekenka koja je bila tu na ljetovanju.Nisam
znala sta se desava,ali brzo sam shvatila.Konobarica ju je posula picem,a onda je pocela "paljba".
-Skvasila si mi Pradu seljanko,nije ovo nesto s pijace kao sto ti nosis!-
Djevojka je skoro pocela plakati,a pijani decki poceli su joj dobacivati.
-Za koliko dajes seljanko!-
Ja sam se doslovno kidala od smijeha.Prisla sam konobarici i pocela joj se rugati kao i ostali.Kriticki
sam je odmjerila i rekla:"Iz koje si ti rupe izasla?"
Svi su se smijali i aplaudirali mi.Onda sam osjetila neciju ruku na ramenu i okrenula se.
-Jos uvijek si ista odvratna kucka!-rekao mi je Bill kojem se lice odrazilo razocaranjem.
-S-staa?-promucala sam.
-Gadis mi se.Umisljena klinko!-gledao me s prezirom.Obrisala sam jednu suzu koja mi je kliznula niz obraz
i potrcala u svoju sobu.Osjecala sam poglede prezira na sebi.Trcala sam sve vise i napokon se bacila
na krevet.
-Nece to moci tako!-pomislila sam kad sam se smirila-Da me sramoti pred svima.Eh sad ce vidjeti sta je to kucka!
Prisla sam ogledalu i popravila sminku i namjestivsi dekolte nasmijeseno izasla vani.
U glavi mi se vrtila sam jedna stvar OSVETA.Ponizio me i osramotio pred svima.Sad je bio red na mene.
Bila sam mrtva pijana,jer da nisam sigurno bih 2 puta razmislila prije nego sam se odlucila na taj korak.

-Zabavljas se?-prisla sam decku koji je stajao kraj sanka i obgrlila ga oko struka.
-Hej macko!-smekerski se nasmijao.
-Palis me,znas?-zavodnicki sam ga odmjerila i zavukla mu ruku pod dux.
Prihvatio je igru i vec u sljedecem trenutku me drzao za straznjicu dok mi je jezikom istrazivao usta.
-Daj idemo negdje drugo-povukla sam ga kroz masu sa sobom do svoje sobe.
Brzinski smo se skidali,a onda me povalio na krevet.Bio je tako vruc,u njemu je nesto gorjelo.
Prozdirao me usnama,palio me dodirima.
Ulazio je sve dublje i dublje.Boljelo je,jebenö je boljelo.Ipak je to bio uzitak,ta bol nastala pod vatrenim uzdisajima.
-Ah Tome...Tako si dobar!-jos vise sam ga pribila uz sebe.
Upravo u trenutku kad me nanovo povalio ispod sebe vrata moje sobe otvorila su se.
Podigli smo glavu i vidjevsi osobu koja je stajala na vratima oboje smo se momentalno otrijeznili.

extra SIS

hvalla...drago mi je da ti se svidja..ja evo
pisem chappove za sve svoje ff-ove

i za onu nasu sta sam novu napisala ja ewo pisem novu samo tebi posvecenu

aww hvala ti..a napisati cu i za onu

Zove se

Zivot bez smisla-Prica o jednoj tinejdzerki

joj srecho moja puno ti hvala

Pa kad si tako dobra prema meni moram i ja nesto za tebe da ucinim nadam se da ce ti se FF svideti nema Tokio Hotela u toj FF

aww hvala ti..mnogo mi znace tvoje rijeci

Iako se znamo samo sa foruma ti ces uvek biti moja BF iako se nikad nismo upoznale mada sad da ne spamamo ovde ubit ce nas Sadica xexe

hehe...hoce...hvala ti puno:))

Konačno sam imala sve. Prijateljicu i ljubav. Bili smo presretni, svaki dan je bio bolji od prethodnog, uživali smo u trenucima provedenim zajedno, ali naravno sve je bilo presavršeno i nešto je moralo narušiti našu idilu.
Bill i Dajana su se posvađali na zabavi u hotelu zbog neke glupe konobarice. I kako mu se odlučila osvetiti?
Odvojila sam se od Toma tu večer samo da bih smirila Billa, bio je nezamislivo rasrđen, uvjeravala sam ga da oprosti Dajani, govorila sam mu da je pijana i da ne zna što govori, ali nije se dao smesti. Rekao mi je da idem.
Vratila sam se u diskoteku, ali Tom i Dajana su već bili nestali, popela sam se na stol da bih bolje vidjela jer se nije moglo ni disati koliko je ljudi bilo, ali nisam ih uočila.
Prošla sam kroz gužvu do vrata i zaputila se prema svojoj sobi, željela sam zaspati.
Hodnici su bili prazni jer su svi bili u diskoteci, morali su biti viđeni na najpoznatijoj primorskoj zabavi današnjice, to me pomalo nerviralo.
Posegla sam za ključem, ali vrata su već bila otključana što me začudilo jer je Dajana uvijek zaključavala poslije svog ulaska. Otvorila sam vrata i odmah me oblio hladan znoj.
Prvo sam mislila da haluciniram i da je to Bill, ali kada sam još jednom pogledala shvatila sam da je Dajana upravo bila s mojim dečkom, s Tomom. Željela sam joj počupati onu njenu ofarbanu kosu, ali shvatila sam da nije vrijedna toga, nije vrijedna više ničega od mene pa tako ni udaraca, bespotrebno bih trošila svoju energiju.
Odmah sam se sjetila Billovih riječi o njoj i u tom trenutku mogla sam se složiti sa svime što je rekao. Zaista je bila odvratna kučka, a za Toma nisu postojale riječi koje bi ga opisale, sve je bilo preblago, zaklela sam se sebi da neću dopustiti da me povrijedi i treći put i počela sam graditi debele zidine oko svog srca.
Krenula sam prema izlazu hotela i sudarila sam se s Billom na pola puta, želio se ići ispričati onoj maloj kuji, ne želim joj više ni ime izgovarati, ali kada je ugledao mene, blijedu i suznih očiju odmah me upitao što s desilo.
Ispričala sam mu sve, a on je ljutito potrčao prema sobi, otvorio vrata i bacio se na Toma. Mislila sam da će ga udaviti. Udario ga je u usnu i raskrvario je. Stajala sam na vratima i promatrala cijelu situaciju dok su mi suze tekle niz obraze, nisam ih mogla zaustaviti koliko god sam se trudila.
Dajani je uputio oštar pogled, zaobišao mene i još rasrđeniji je izašao iz sobe.
Stajala sam na vratima skamenjena još minutu ili dvije i samo gledala u njih, a oni su svoje poglede skrivali od mene, znam da ih je bilo sram, ali nisam im imala namjeru oprostiti.

Svidjaa mi se....
kreten bill sto ga je udariooo....
salim see neka je i zasluzio je too
mada ja ne mogu zamisliti da BILL udara TOMA
joj koja sam kucka...nikad mi meca
nece oprostiti

jesam se razvezala
predobro ee

Joj jadni moj Bill...
Ma nemoj da se brines doci cu ja da te tjesim a nemoj ni ti Anita tebi cu da dovedem Strifya

Super jeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee

eej sad mi jos i strifyja oduzesteee

on jee moj

Sama si kriva...
Sada ces ostati sama to si i zasluzila...

imam jaa toomaa
nja nja nja

I on ce da te ostavi hehehe...

Und ja mislim da je ovo spam sta ti mislis ???

Hahahha

Predobar je nastavak
Jadna Anita

A vala Dajanaa...sram te i stid bilo!
ccc

Sramota

Sviđa mi se

ok raja meni je fakat zao sto kasnim s chappom ko TH s albumom...al jbg
mislim da ste vec svi primijetili da me inspiracija za ovaj ff jebeno obilazi...
neam idejaa,neam smisla za pisanje,neam volje....samo gledam da ga sto prije privedemo
kraju....do tad eo vam taj dugo ocekivani chapp

(ispricavam se unaprijed jer znam da je chapp zesce sranje...napisala sam ga samo eto da ne mislim vise o tome)


CHAPP:


-Daj nemoj plakati,nije tvoja krivica!-njezno me zagrlio dok su mi se potoci slanih
suza slijevali niz obraze.
-Bolje obrisi te suze i idi za njim!-rekao je kad je trenutak kasnije stajao na vratima u namjeri
da potrazi Anitu.
Bila sam totalno sjebana.Za jednu noc sam izgubila i decka i prijateljicu,pa cak ce me i Tom gledati
drugim ocima.
Nekako sam se natjerala da se obucem i odem potraziti Billa.
Nije bio hotelu.Sve sam pregledala,ali nije ga bilo.
Vec sam postala zabrinuta,jer znala sam kako je emocionalan,ovo ga je moralo duboko povrijediti.
Kad sam vec izgubila nadu da cu ga pronaci izasla sam vani,na plazu.Lagani povjetarac mrsio mi se
kosu.
Pogledi su mi se gubili u nadolazecim talasima.Nisam bila ni ljuta,ni zabrinuta.Ne znam bas opisati
to sto sam osjecala.Mislim da sam bila jednostavno prazna.
Koracajuci tako izgubila sam pojam o vremenu i prostoru.Mislila sam ni o cemu.
Iz praznih misli preneo me pogled na sjenku koja je sklupcano sjedila bacajuci kamencice u more.
Znala sam tko je to.Tiho sam mu prisla.
-Bille...ja...-lagano sam izgovorila.Osjecala sam distancu medju nama.
-Nemoj nista govoriti...mi smo si vec sve rekli.-prekinuo me.
Boljelo me to.Zeljela sam da me saslusa.Ali nisam nista vise ni zasluzila.
Podigao je pogled na mene.Gledao me razaocaranim ocima.Stajala sam tamo pred njim
i osjecala se kao najgori kriminalac pred sudom.A i bila sam to,ubila sam jedno srce koje
je kucalo samo za mene.
Ustao je i prosao pored mene ni ne pogledavsi me vise.Ni ja se nisam okrecala za njim.
Nisam vise znala sta da mu kazem,a ionako me nije zelio slusati.
Nijemo sam buljila u jednu tocku koja se presijevala na talasima mora.
Ne znam koliko dugo sam bila tu.Kad sam osjetila hladni vjetar na svojoj kozi polako sam se zaputila
ka hotelu.Vec je sigurno zora,pomislila sam.
Usetala sam u hotel,nitko me nije nista pitao.Valjda su primijetili po mome izrazu lica...
Ili su svi vec saznali.Nije me bilo briga.Ja sam zeljela zaboraviti,misliti da se nije ni dogodilo.
Dok sam kasnije stajala u sobi pred ogledalom skidajuci sminku razmisljala sam samo o Aniti.
Ni o Billu,ni o Tomu nego samo o njoj.Sta sam to ucinila svojoj prijateljici?
Ma ja ni ne zasluzujem prijatelje,ja sam jedno obicno smece.
Iste misli vrtile su mi se glavom i kad sam nekoliko trenutaka kasnije lezala u krevetu.
Kad sam napokon utonula u san netko je naglo usao u sobu.
Bila je to Anita i jedan od portira je isao za njom.Ona se zurnio,ne osvrcuci se na mene zaputila u
drugu prostoriju gdje se nalazilo kupatilo i garderoba.
I portir je prosao za njom.Valjda je mislio da spavam pa mi se ni on nije obracao,a za Anitu i ne cudi
sto me ignorirala.
Cula sam neko lupanje u drugoj prostoriji.Bilo je to sto sam i pretpostavila.Izasla je Anita noseci kofer,
a iza nje isao je portir noseci posteljinu.
-Sta se desava??-muklo sam progovorila dok je portir izlazi za njom.
-Trazila je sobu za poslugu!-slegnuo je ramenima i zalupio vrata za sobom.
U nekoj drugoj situaciji jebala bih mu mater zbog lupanja,ali sada sam samo zabila glavu u jastuk
i pustila da se natopi mojim suzama.


kao sto sam nagovijestila sranje je zesce:S

Aj ne seri da je sranje
Svidja mi se

I jadna jaaa =( hahah
I jadan Bill =(

Joj jadni vas dvoje...
Dajana super je...

Aj ne seri, Dajana, super je chapter.

A tek MOJ ff je sranje ... je l' tako?

Jest.

xD

Ozbiljno, ovo je super chap i nemoj govoriti da je sranje.

^^

Nakon toliko vremena (gotovo tri mjeseca) ja sam napisala svoj nastavak, nadam se da niste zaboravili o cemu se radi u ovoj ff, a ako jeste procitajte ostale nastavke opet
Evo gaa...
enjoy






Osjećala sam se izdano, nisam mogla vjerovati da su mi to
napravili. Cijelu noć se nisam vratila u sobu jer sam mislila da je Dajana
tamo, nisam željela ponovni susret s njom, nisam joj mogla gledati u oči i
sjetiti se svega što sam vidjela, dovoljno je bilo jednom da se moje srce
razbije poput stakla. Nisam željela čuti nikakvu ispriku.


Noć sam provela na požarnim stubama, suze su mi kapale s
obraza kao što kapljice vode padaju s pokvarene česme. I ja sam bila pokvarena,
slomljena, pitala sam se čime sam to zaslužila. Sve najgore što mi se moglo
dogoditi dogodilo mi se, nisam imala obitelji, a od sada ni prijatelja, sve mi
je bilo oduzeto.


Pogledavala sam prema dolje, požarne stube su bile savršeno
mjesto za ubiti se i nekoliko puta sam pomišljala da skočim u tamu, mislila sam
da bih tamo konačno mogla pronaći mir i spas, ali razmislila sam malo bolje.
Vidjela sam da u toj tami ne postoji ni trunka svjetlosti, tama ju je potpuno
progutala poput nemilosrdnog čudovišta.


Trgnula sam se iz takvih misli, ali suze u dalje nisam mogla
zaustaviti. Sklupčala sam se i glavu naslonila na noge, suze su mi se i dalje
slijevale niz lice i kvasile moje hlače. Pogledala sam u njih i sjetila se da
mi ih je Dajana poklonila. Naljutila sam se i vrisnula, a potom sam grubim
pokretima skinula hlače tako da su se potrgale. Stajala sam na vjetru i
zamislila se. Bila sam tako nasilna u tom trenutku, najednom sam se sjetila
svog oca i nisam željela postati poput njega. Zamislila sam se još dublje i
shvatila da sam ja jedno razumno biće i da mogu vladati svojim emocijama,
željela sam zaboraviti Toma.


Prvo što sam željela učiniti bilo je da odem s ovog glupog
otoka, donio mi je samo nespreću, a reklamirali su ga kao najzabavnije mjesto
na Jadranu, da baš...


Ušla sam u hotel, sve je bilo pusto, valjda su svi spavali. Naišla
sam na jednog portira i zamolila ga da mi pomogne iznijeti stvari iz sobe i da
me premjesti u sobu za poslugu. Namjeravala sam ponovno živjeti tamo gdje sam
naučila, očigledno je da luksuz nije bio za mene. Čemu je služio taj sav sjaj i
glamur ako je ispod takve površine samo ništavilo.


Ušli smo u sobu, Dajana je spavala, savršeno, nisam željela
suvišne razgovore. Zgrabila sam kofere i izašla na vrata, portir je ostao
nekoliko trenutaka poslije mene sa još stvari, pretpostavljala sam da mu se
Dajana obratila. Jadnicu smo probudili, što će ona bez svojih osam sati sna...


Zaputila sam se prema sobi za poslugu, spustila kofere i
izašla. Nisam mogla izdržati ni trenutka zatvorena u nekoj prostoriji, trebala
mi je sloboda.


Otišla sam na zabačenu plažu, sa sobom sam povela psa jedne
gospođe koja je bila gost hotela, voljela sam životinje. Žalila sam mu se, a on
je samo naginjao glavu kao da me želi utješiti. Opet sam pustila suzu, a on mi
se primakao i polizao je s lica, nasmijala sam se na taj čin i potrčala. Krenuo
je za mnom, ali se niotkud pojavila neka mačka, mirno i elegantno je hodala sve
dok je on nije zaganjao, nestao je u šumi.


Potrčala sam za njim i shvatila da su se preko neba navukli
crni oblaci. Oluja je počinjala.


Psa nikako nisam mogla pronaći, zviždala sam, dozivala ga
imenom, ali se nije pojavljivao. U jednom trenu mi se učinilo da ga vidim, opet
sam potrčala, ali sam se spotakla na neku granu i pala. Noga mi je bila
povrijeđena. Sjedila sam na zamlji i opet se rasplakala. Psić mi je niotkud
skočio u naručje i njuškom mi dizao glavu kao da mi želi reći da se trebam trgnuti iz tuge. Pokušala
sam ustati, ali nisam mogla. Noga mi je bila povrijeđena. Pas je počeo cviliti
kao da poziva pomoć, ali znala sam da tamo nitko ne zalazi. Pomislila sam na
najgore i nisam bila spremna umrijeti u šumi. Digla sam se odlučno i spremno da
krenem, ali sve je izgledalo isto, više nisam znala ni kojim smjerom samo
došla. Kiša je već počela padati. Trebalo mi je sklonište. Plašila sam se
grmljavine od malena, bilo mi je teže i disati. Nedaleko sam primijetila pećinu
i odlučila se tamo skloniti od nevremena. Podigla sam se sa zemlje i odšepala
do pećine, ušla sam i zagrlila psa, grijao me, osjećala sam se lagodno jer je
bio uz mene, da je barem ljudsko biće, rekla sam poluglasno i utonula u san.

Aww...e'o kako sam ti vec rekla bas mi je falila ova nasa ff...
kad se samo sjetim kako smo se dogovarale sta cemo pisati:)

predobroo je anchy:)