Spielfilm.de - Intervju sa Billom

IZVOR: tokiohotelofficial.ning.com
PREVOD: fjer





"Meanwhile there's nothing that could really hurt me."

Šta je ono što već nije napisano o Billu Kaulitzu?
Priča počinje njegovim androgenim stajlingom, zatim sledi teorija o tome da je gej, a završava se njegovom anoreksijom.
Međutim,
ako objektivno pogledate na ovog dvadesetogodišnjaka, želite da saznate
mnogo više: Šta čini ovo ljudsko biće tako jakim
da izdrži sve to? I kako se on oseća kada se vrata zatvore nakon koncerta?
Prilikom premijere filma "Arthur II", u kojem je frontmen Tokio Hotela sinhronizovao glavnog junaka još jednom,
sreli
smo Billa Kaulitza u RITZ Charlton hotelu u Berlinu. Mlada muzička
ikona ima impresivnu frizuru i perfektno nalakirane nokte.
Nosi ljubičastu rolku i široku ogrlicu. Kompleks šminke oslikava njegovu medijalnu ličnost, a onda je počeo da priča.
Bio je to jedan otvoreni razgovor o histeriji oko njega, trenucima tišine i stvari u vezi ljubavi.


Bill, ti si jako zauzet mladi čovek. Zašto si odlučio da sinhronizuješ film ponovo? Zašto si trošio vreme na to?

Bill: Složio sam se sa drugim delom filma, jer je Arthur osvojio moje srce još u prvom delu.
Takođe ima i nekih sličnosti među nama: Arthur preuzima veliku odgovornost u filmu, čak i kada je u ranim godinama života,
A onda tu je takođe i kosa...

Govoreći o: Koliko ti je vremena ujutru potrebno da izgledaš ovako?

Bill: Sve je rutina. Da se istuširam i uzmem stvari koje su mi potrebne, oko 1 sat.

Da li sve to radiš sam, ili ti neko pomaže?

Bill: Sve radim sam. Imam veliki problem sa ljudima koji mi govore šta trebam da radim. Da pustim ljude da mi se približe.
Stilista
je moje horor viđenje. Mislim da je strašno kada ljudi dođu i pričaju
ti šta da radiš. Sam znaš šta je najbolje za tebe.

"Ističeš se" posebno po svom ekstravagantnom i androgenom stajlingu. Kako se to razvilo?

Bill: To je bio jedan automatski razvoj. Počeo sam rano, tačnije. U 11. godini ofarbao sam kosu po prvi put.
Takođe sam rano počeo da se šminkam, kao i da lakiram nokte. Išao sam u školu tako...

Da li te ljudi primete na ulici kada izađeš bez stajlinga?

Bill: Za sigurno. Pretpostavljam, ljudi me već uoče samo zbog mog nosa, znate.
Kada sam na aerodromu, na primer, nosim kapu i trenerku, ali sam skoro uvek primećen svuda.

Uvek si govorio da živiš svoj san. Da li ima i nekih negativnih strana uspeha, kako god?

Bill: Oh, mogu misliti o mnogo stvari. To je zbog toga što morate doneti odluko o tome šta je važnije.
Za mene, bilo je mnogo pozitivnih strana. Ne smete toliko obraćati pažnju na negativne strane, jer nisu važnije.
Pokušajte da se koncentrišete samo na lepe stvari. Jedino ćete na taj način biti sposobni da prođete kroz sve ovo.
Uspeh je kletva i blagoslov u isto vreme. Nisam mogao živeti bez njega, uz njega ne mogu živeti slobodno.

Šta te najviše ljuti u okviru uspeha? Šta ti najviše nedostaje?

Bill: Nekada želim više vremena za sebe i svoju privatnost. Nemam to više. O svim tim stvarima koje radim, diskutuje se javno.
Slobodan da napravim neku grešku - to je ono što želim da uradim, bez da svi redom pričaju o tome.
Počeo
sam vrlo rano, i propustio gomilu stvari zbog toga. S druge strane, ima
tako mnogo stvari koje mogu raditi, ali neke neću moći da radim nikada.

Šta bi poželeo, da imaš priliku?

Bill: To je lako - normalan kontakt sa ljudima, lično upoznavanje, ili da jednostavno budem zaljubljen.

Nikada nisi imao pravu devojku?

Bill: Imao sam već neke devojke. Do 15. godine. Nakon toga - ne. To je tako malo za jednog dvadesetogodišnjaka.

Rekao
si jednom prilikom "Želeo bih da se zaljubim ali je u mojoj situaciji
to jedna od najčudnijih stvari koje bi se mogle dogoditi".
Šta je to tačno značilo i da li si i danas istog mišljenja?

Bill: Žalosno je da se ta rečenica još uvek nije promenila. Znači - mogao bih biti u pravu, ali se ne nadam.
Ali
u tome je realnost moje rečenice. Dejtovi ne postoje i ne možete
upoznati nekoga normalno, lično upoznavanje se jednostavno ne dešava.
Možete
upoznati neke ljude - ali samo na poslovnom planu. I to je razlog jer
ne znam ni jednu osobu koja bi mogla biti moja prava ljubav.

Šta misliš o momcima, kojima se sviđaš?

Bill: Momci kojima se sviđam su sasvim ok - što da ne?

Šta misliš o onima, koji kažu da si gej?

Bill: To je stvar koja me je skoro smorila.
Ali mogu razumeti to, s obzirom na društvo u kojem živimo, kristalno je jasno zašto se to pitanje i dalje postavlja.
____________________________________________________________________________________________
Pa dobro, uglavnom ništa što već nismo znali.
Mrzim kada ga po 1001x pitaju jedna ista pitanja.
Ipak me je nešto ostavilo bez texta i uvek me ostavi:

[quote]Rekao
si jednom prilikom "Želeo bih da se zaljubim ali je u mojoj situaciji
to jedna od najčudnijih stvari koje bi se mogle dogoditi".
Šta je to tačno značilo i da li si i danas istog mišljenja?

Bill: Žalosno je da se ta rečenica još uvek nije promenila. Znači - mogao bih biti u pravu, ali se ne nadam.
Ali
u tome je realnost moje rečenice. Dejtovi ne postoje i ne možete
upoznati nekoga normalno, lično upoznavanje se jednostavno ne dešava.
Možete upoznati neke ljude - ali samo na poslovnom planu. I to je razlog jer ne znam ni jednu osobu koja bi mogla biti moja prava ljubav.