Nikad nismo bili normalni.
Bill i Tom Kaulitz Tokio Hotela pričaju o otuđenosti, usamljenosti,
tuzi, prijateljima na poslu i novom albumu 'Humanoid'
Dijamantska
ploča iz Francuske, nagrada za najboljeg novog umetnika na MTV VMA's u
NY i 4 nagrade na MTV Latin Music Awards u Meksiku. Priča o uspehu
Tokio Hotela u inostranstvu u protekle dve godine nije dosad bila
pričana ni o jednom drugom bendu.
Drugog oktobra THov novi album 'Humanoid' biće u prodaji na engleskom i nemačkom.
Kad su imali svoj prvi mađunarodni nastup na EMA's pre 2 godine,
Nemci tako su zviđdali i drali se.
Međunarodni novinari se pitaju zašto to rade svom sopstvenom bendu?
Šta biste odgovorili?
Bill: Rekao bih da, u Nemačkoj ljudi vide TH drugačije.
Jer,
počeli smo akrijeru sa 15 godina, drugačije je nego u zemljama gde smo
postali poznati s istom tom muzikom, ali samo par godina kasnije. Teško
je reći: "Volim muziku petnaestogodišnjaka." Na kraju su svi zavidni
zbog uspeha koji si postigao
Tom: Uspeh bez zavisti ne može da postoji.
Mislite li da su to tipični Nemci?
Bill: Da, ali mislim da se to razvija dalje od priče kad si srećan zbog nekoga.
Već osećamo tu napetost. Uzbudljivo je, ali negativne reakcije nam nisu bile novost.
I iskreno, uvek je bilo izazov svaki put kad bi se tako nešto desilo.
Kad
čujem ljude da se deru dok pevam, ne postidim se, niti se osećam loše,
ali pomislim: Ok, sad bi trebalo da se više unesem da bi se dopalo
svima.
Takođe, Dave Grohl Foo Fightersa prišao je Gustavu i potapšao gapo ramenu nakon nastupa.
Tom: Istovremeno nam je mnogo ljudi prišlo i reklo da je bilo neverovatno.
Bill:
Tako je. Ima drugih bendova koji nas vole, a ne znaju šta se u Nemačkoj
zbiv. Jay-Z nas je video u LAju kako nastupamo i pozvao nas na večeru.
Onda si počastvovan.
Uopšte zanimanje za vas ima i negativne strane. Zar se ne plašite da će ovakav život uništiti vašu privatnost?
Tom: Mislim da je već dovoljno uništena, ne može biti gore od ovoga.
Bill: To je tema koja prati uspeh. Ali mi uvek želimo više od onoga što imamo.
Kad ste zadnji put uživali neprepoznati?
Bill:
Početkom 2008. bili smo u SADu prvi put, i izašli smo bez
telohranitelja. Bilo je lepo. Ali istovremeno misliš: "Želim da i oni
čuju za mene, bend i muziku."
Gde možete da odete a da vas ne uznemiravaju?
Bill: Verovatno Australija. Nismo bili tamo.
Tom: U mđuvremenu smo primili reakcije od drugih zemalja. Čak i od Japana and Australije dok tamo još nismo uradili ništa.
Ime novog albuma je "Humanoid". Jer živite Humanoid, ili čovečijim životom?
Tom:
Odrasli smo u najgoroj provinciji. Nikad se nismo osećali normalno,
uvek kao muškarci. Nigde se više ne možemo opustiti. Samo kod kuće. Taj
osećaj traje 20 dana godišnje.
Gde god da odemo, osećamo se čudno.
Tužno, a?
Bill: Da, ponekad.
Tom: Navikli smo se. To smo osećali od početka karijere.
Vaš
producent David Jost opisao je tebe, Bill, kao mračnog, melanholičnog
člana benda. Da li su usamljene noći u hotelskoj sobi to uzrokovale?
Bill: Preterali su! Ali mislim da sam uvek bio takav, a? (gleda u svog brata)
Tom: Definitivno.
Bill:
Ne želim da u to vreme lepo govorim. Bilo je lepo videti kakav nam je
privatni život i šta se može desiti. Morate razmisliti da li je sve
vredno toga, ja jesam, i sve će biti tako. Jer ima trenutaka kad u
studiju mislim "Daj, ja sam pevač. To mi je posao i zarađujem tako.
Nemam posao koji ne volim." Mnogo ljudi ne misli tako, i zato sam
srećne ruke.
Da li ste se ikad plašili da će vaš život biti kao život nekih poznatih ličnosti?
Bill:
Kad vidim depresivnu zvezdu koja je u problemima, zamišljam ga/nju kao
autsajdera. Stvarno sam srećan što imam Toma. Uvek imam nekoga iz
porodice uz sebe. I već postojimo kao bend 10 godina i lepo se znamo.
Teže je Michaelu Jacksonu, Britney Spears i drugim solo pevačima.
Kolike su šanse da nađeš onu pravu u supermarketu?
Bill:
Nadam se. Uvek kažem: Jedino se zato ljudi bude ujutru. Ljudima treba
da budu voljeni, i žele da nađu srodnu dušu. Jer bez toga ništa nema
smisla. Imamo porodicu i prijatelje koji nam mnogo znače. Ali, naravno
da se nadam da ću se zaljubiti ali opet, nerealno je nagađati šta će
biti sa mojim životom. Kad je osnovan Tokio Hotel pre 5 godina, nisam
imao vezu, niti ništa slično. Ali nadam se velikoj slučajnosti.
Tom: Moramo reći da zapravo ne izlazimo iz kuće.
Zar ne možete da kontaktirate neke zvezde, jer ste bili u LAju da snimite album?
Tom: Brojevi telefona mi ništa ne znače jer ih imam puno. Ne mogu za jedan dan da nazovem sve žene iz imenika.
Bill: Problem je što ne proučiš dobro ljude. Sve je plitko i brzo prođe! Ljudi misle da stalno izlazite. Ali zapravo nije tako.
Svi imaju svoj plan. Kad se kamere ugase, odeš u garderobu i dobiješ vreme za sebe.
Tom:
Možda razmenite brojeve, ali ništa više. Bill ni to ne voli. A kd mene
je sve za jednu noć. Čak iako želite da to bude ozbiljno, nema šanse.
Jedno veče sam tu, a sledećeg negde drugde.
Bill: Treba mi devojka koja će napustiti ceo svoj život i ponovo ga izgraditi sa mnom.
A onda više ne bude tako zanimljiva?
Bill:
Naravno da mora da ima svoju ličnost, ali mora da se prilagodi ludilu
koje živim svaki dan. Mislim da je svaka ljubav teška.
Tom: Mora to da se radi kako treba, teško je to raditi s nekim ko ne zna ovaj život.
Popularne pop zvezde su voljene od strane devojaka jer misle da ih neće povrediti.
Jesi li ti bezopasan, Bill?
Bill:
Ne znam, ali je moguće. Ali istovremeno ljudi govore da žene vole
prostake/loše momke (bukvalno tikvane) I kad vidim Toma znam da to
deluje.
prevod:oceana/ths
