RTL dokumentarac - 100% Tokio Hotel

Video ->> RTL.de


PREVOD
Prevod: Goga


1. DEO


Ovaj
bend rusi sve rekorde: Tokio Hotel. Ovaj skolski bend iz malog mesta
Magdeburg je za svega 4 godine postao najveca internacionalna rock
senzacija.

Spiker 1: Ovo nisu neki besmisleni momci, stvarno steknete utisak da su jako prijatni.
Spiker 2: Oni su jedini umetnici od kojih imam autograme.
Spiker 3: Dobro, svi znaju Tokio Hotel!

Vec
sa 9 godina, braca Kaulitz su poceli da prave muziku. Zajedno sa
basistom Georgom Listingom i bubnjarem Gustavov Schäferom, osnovali su
bend.
Njohiv prvi single, Durch den Monsun, otisao je sa poslednjeg
na prvo mesto i postao megahit. Tokio Hotel dobija zlatne i platinum
nagrade i sve najvaznije muzicke nagrade.

Kavka:
Nastala je takva histerija kad su se oni pojavili, steknete utisak da
su oni tacno ono sto su svi cekali da se pojavi. Imaju nesto stvarno
jedinstveno, nesto sto niko drugi nije uspeo da donese.

Tokio
Hotel dotice mlade i starije generacije sirom sveta, ne samo u
Nemackoj. Iz Evrope, uspeh se siri preko granica, do Severne i Juzne
Amerike.

Waalkes: Nedavno sam bio u Kini, i koga god sam pitao sta znaju o Nemackoj, odgovorili su mi "Tokio Hotel".
Steinmeier:
Nije vazno gde se nalazim, Francuska, Izrael ili SAD, sve vise mladih
dolazi u nas Goethe Institute da bi se domogli tekstova pesama Tokio
Hotela.
Pocher: Tokio Hotel je uspesan zato sto su veoma jedinstveni, a jedinstveno uvek uspeva.

Na
jesen 2009, Bill, Tom, Georg i Gustav su se vratili na scenu. Posle
godinu dana pauze, Tokio Hotel se vratio. Sa novim albumom, novim
izgledom, a takodje i novim zvukom.

Vogel:
Nesto se dogodilo, sto retki mogu da urade, (narocito kada im je glavna
slusalacka ekipa mladi tinejdzeri) a to je prelaz iz adolescenata u
mlade muskarce.

Momci Tokio Hotela su odrasli. Nedacno su
blizanci proslavili svoj 20. rodjendan. Sa novim albumom, doneli su i
novi look, i kao i uvek, izazvali ogromnu histeriju.

Michalsky:
Mislim da je njihov izgled deo njihovog uspeha zato sto ne izgledaju
kao tipicni Nemci. Potpuno je jasno da niko, momak ili devojka, ne moze
da izgleda kao Bill Kaulitz. Na njegovom primeru vidite jednan
androgeni lik iz fantazija, o kome uvek mozete da sanjarite.

Tokio Hotel je postigao nesto o cemu drugi mogu samo da sanjaju. Oni su prave superzvezde.

Tom:
Nekada sam gledao te superzvezde, i iako imaju neverovatne zivote,
zaradjuju gomile novca, oni samo izadju na scenu, otpevaju par pesama
i...
Bill: I onda se jos zale na sve oko sebe!
Tom:
Jos se zale i placu zbog svega toga, i imaju ogromne zurke i luksuzan
zivot, a to cak nije ni istina. A to smo saznali tek kad smo na svom
primeru iskusili.



2. DEO


Istorija
Tokio Hotela pocinje oko dva meseca pre pada berlinskog Zida, u
Leipzigu. U ovom gradu, 1. Septembra 1989., rodjeni su Bill i Tom
Kaulitz.

Bill: Iako smo bili mali,
izgledali smo potpuno jednako. Nosili smo iste dukseve, sa svojim
imenima na njima, da bi ljudi znali ko je ko, a uz to Tom ima mladez
ovde *pokazuje na Tomov obraz*.
Tom: Veoma
smo slicni sto se tice dominantnog karaktera. To predstavlja problem,
jer smo mi uvek vodje, najglasniji smo i uvek zelimo da se nasa
misljenja cuju.

Blizanci Kaulitz su dva kombinovana temperamenta. Njihova majka Simone i njihov otac Jörg su uvek imali pune ruke posla.

Bill: Moram reci da smo Tom i ja uvek bili veoma cvrsto povezani. Uvek smo dopunjavali jedan drugog.
Tom:
Mislim da imamo ovu snagu jer smo vaspitani veoma slobodno. Majka nam
je uvek govorila: "Uvek kazi svoje misljenje, to je najvaznija stvar."

Zahvaljujuci
svojim dugackim jezicima, Bill i Tom su se nasli u centru paznje vec sa
5 godina. Dobili su ulogu u filmu "Verrückt nach dir: - Lud za tobom.
Bill:
Mama nam je pricala kako smo bili jako iritantni i da se tom coveku
tamo nismo ni javili vec se samo igrali, a taj covek je rekao da smo mi
bas oni blizanci koje je on trazio.
...*scena iz filma*...
Bill:
Mislim da je najvaznija stvar koju smo ikad naucili, poverenje. Nikad
nam niko nije naredjivao, vaspitani smo veoma otvoreno i tolerantno i
uvek smo mogli da radimo sta hocemo.

Blizanci dobijaju mnogo paznje, a to je ono sto traze. Od pocetka je bilo jasno da su oni rodjene vodje.

Bill:
Kad bi nas roditelji odveli negde, na neku zabavu ili slicno, bilo je
jako ocigledno da mi tamo zabavljamo ljude. Uvek, kad god je postojala
mogucnost, recimo da je tamo neka bina, mi smo se prvi penjali i
zabavljali ljude.

Prvih godina njihovih zivota, majka ih je
oblacila u istu odecu. Ali vec u osnovnoj skoli, oni su razvili
sopstvene, takoreci jedinstvene, stilove.

Bill:
Mislim da je cinjenica da smo bili isto obuceni delovala na nas u tom
smislu da smo shvatili da zelimo da se oblacimo drugacije i nismo
zeleli da nas ujutru ceka spremljena garderoba kad ustanemo. Zeleli smo
da sami odlucujemo sta cemo oblaciti.
Tom: Ja sam
se zagrejao za Hip-Hop stil veoma brzo. Nisam tada imao te vrecaste
pantalone ali sam svoje farmerice nosio ispod dupeta kao pravi
hip-hoper.

Bill se narocito isticao. Poceo je da se farba i stavlja sminku od svoje devete godine.

Bill:
Oduvek sam voleo filmove o vampirima i vesticama, uvek sam ih gledao.
Moj omiljeni film iz detinjstva, kojeg sam milion puta odledao i znam
svaku rec iz njega, je "The Labyrinth" sa Davidom Bowiem. Mislim da me
je on oblikovao, ali nije to u pitanju samo jedna osoba, samo David
Bowie, ima tu jos ljudi, mix mnogih drugih osoba.
Tom:
Bill je bio totalni sanjar, uvek je radio ono sto je on zeleo. I istina
je da mi ustvari ni ne idemo jedan uz drugog, ne slazemo se. Ljudi su
nas cudno posmatrali u onom periodu kada je Bill izgledao stvarno
zastrasujuce.
Bill: Znao sam da su mnogi o meni
pricali u negativnom kontekstu, ali uvek sam to zeleo! Mislim da je
bilo mnogo gore kada ne bi uopste pricali o meni, nego kada bi pricali
ruzne stvari.

Situacija se menja kada se njihovi roditelji
razvode, te se blizanci sa majkom sele u mesto sa svega 650 stanovnika,
Loitsche, blizu Magdeburga.
Bill: Cim smo dosli, odmah smo upali u nevolju. Od pocetka su poceli da nas nazivaju pogrdnim imenima.
Tom: "pogledajte, on ima crvene pertle, komunista."
Bill: Otac je cesto morao da dolazi po nas u skolu sa palicom i psom.
Tom:
Pocinjalo je od samog jutra, u autobusu. Skoro svaki dan je bilo tuce u
busu. Niko nije ni za koga mario, bilo je skroz bezosecajno.
Bill:
Mislim da smo u tim teskim trenucima bili srecni sto imamo jedan
drugoga, sto smo uvek zajedno, tako da nas niko nije mogao uhvatiti
same.

Ni u srednjoj skoli, njihov izgled nije naisao na mnogo odobravanja. Bilo je mnogo nevolja.

Bill:
Nastavnici u skoli su mi rekli da ne zele da mi predaju zbog mog
izgleda, i da ne mogu da radim fizicko sa pirsinzima i sminkom.

Prvo pismo:

Draga gospodjo Kaulitz,

u
utorak, 20. Maja 2003. godine, i u sredu 21. Maja 2003. godine, u skoli
se odigrao jedan dogadjaj koji nije tolerisan i Tom je bio jedan od
ucesnika.

Tokom nastave, profesorica Buchhorn je bila poprskana
mastilom od strane nekoliko ucenika iz odenjenja 7e. Ovakav dogadjaj je
uvredljiv i napad na postovanje profesora. Takodje, nacinjena je i
steta nad skolskim posedom.

Tom i ostali ucenici su se izvinili g-dji Buchhorn, ali to ih ne izbavlja iz nevolje.

Posto je Tom prekrsio skolska pravila, bice prebacen u drugo odeljenje i sazvacemo jos jedan sastanak.

Bill:
Profesori su nas odvojili u sedmom razredu, sto je bilo najgore
iskustvo u skoli i od tog dana, niko nam se za to nece moci ni na kakav
nacin iskupiti, jer je najgore za nas da nas odvoje.

Drugo pismo je o prebacivanju u drugo odeljenje.

Tom: Nikada nismo pokazivali strah u to vreme, uvek smo se drzali nase dominacije i nismo trpeli sranja od drugih ljudi.

U
svoje slobodno vreme, Bill i Tom su poceli da polako ostvaruju svoj
san: poceli su da stvaraju muziku i rade na pisanju pesama.

Bill:
Oduvek sam voleo da pisem. Uvek sam pisao pisma majci i uvek sam voleo
da belezim. U jednom momentu, gitara se nasla u prostoriji sa nama. Nas
ocuh ju je tamo stavio i rekao nam da njemu ne koristi, i da mozemo da
je uzmemo kad god zelimo. I Tom je samo uzeo gitaru i poceo da svira.
Tom:
Bili smo skroz oslobodjeni bola od tada, moram priznati. Kada sam
odsvirao svoj prvi akord, Bill je vec poceo da zapisuje tekst...iako je
to bio vrlo naivan i glupav tekst, sada kad se setimo toga...



3. DEO


Bill:
Svi drugi su hteli da postanu zubari ili vatrogasci, a ja sam rekao da
zelim da pravim muziku. I svi su govorili: "Da sigurno, Bill hoce da
pravi muziku, yeah..."
Tom: Ljudi su nam se smejali u pocetku. Mislili su "Ah kako su slatki, tako maleni..."

Ali
ubrzo, blizanci Kaulitz su od sebe napravili ime i postali poznati u
Magdeburgu i okolo. Svirali su na takmicenjima bendova i u malim
klubovima, kao sto je "Gröninger Bad".

Bill:
Bili smo na otvorenoj sceni i uvek govorili ljudima kako trazimo nove
clanove, ali smo zeleli nekog pribliznog nasem godistu. I onda su
naisli Georg i Gustav.
Gustav: Bilo je neobicno videti tako cudne momke kako sviraju tamo.
Georg: Tada su se zvali Black Questionmark...i dalje ne znam ko je smislio to ime...

Bill i Tom su imali 12 godina tada, Georg 14 a Gustav 13. Uskoro je bilo jasno da se oni medjusobno dopunjuju.

Georg:
Bill i Tom su tada imali par dobrih pesama, i te su nam prve izveli i
svidelo nam se, pa smo gledali kako da ubacimo bas i bubnjeve.
Bill: Bilo je jako cool po prvi put uneti bubnjeve i pravi bas u pesmu.
Gustav:
Uvek je tesko pronaci ljude tvog godista koji su zainteresovani za
muziku, i bilo je super sto smo nas cetvoro bili pribliznog godista.
Onda smo poceli da nastupamo u malim klubovima i imali smo svoje vreme
rezervisano oko 10 uvece.
Bill: Pesma pocinje sa 1, 2, 3, 4! *snimak iz detinjstva*

Svakog vikenda, Black Questionmark je nastupao, i masa fanova je rasla.

Bill:
Tada smo negde procitali "Black Questionmark ima vragolasto dobar
zvuk!" i Tom je bio tako ponosan da je predlozio da ime promenimo u
Devilish. I jesmo.

Sopstvenim novcem bend je snimio svoj prvi album sa sedam pesama, ali su bili daleko od muzickih lista.

Tom:
Bilo je lepo svirati u Magdeburgu, ali mi i dalje nismo imali
producenta, menadzera ili bilo koga iz izdavackih kuca. Sanse su nam
bile jako male.
Bill: Tom i ja bismo setali ulicama
i razmisljali o tome kako mora postojati neko ko bi nas uzeo pod svoje
i ko vidi svet kroz nase oci. Ali u mestu gde smo ziveli, nije bila ni
blizu nijedna izdavacka kuca.

Bill donosi odluku - 2003. se prijavljuje za Star Search.

Bill:
Sve sam radio, trpeo, samo da bih na nas ljudi konacno obratili paznju.
Zeleo sam da neko vidi moj bend, da vidi Devilish. I uvek sam zvao
kamermane da dodju da nas snimaju, da dodju na probe, i samo sam se
nadao da ce nas konacno neko primetiti.

Njihov plan je uspeo. Grupa producenata iz Magdeburga je otisla na koncert i bili su odusevljeni.

Jost:
Uvek proveravam da li umetnik ima emocije i snaznu zelju, i ovaj bend
ima 100% svega toga, nikad nesto tako nisam video u Nemackoj.
Tom:
Za mene je to bio koncert kao svaki drugi, samo sto je masa pocela
naglo da divlja i secam se, kada sam sisao sa bine, pomislio sam kako
nam je ovo najbolji nastup do tada, i dobili smo pozivnicu da dodjemo u
studio za jednu-dve nedelje.
Bill: I otisli smo tamo i bili smo tako nervozni!
Georg:
Mislim da sam jedino ja poneo aparat i sve sam fotkao. Nedavno sam ih
gledao i sad mislim da sam svakakva sranja fotkao. Nisam fotkao bend,
vec gluposti, kao sto je sto...to sve sam hteo da pokazem prijateljima
kod kuce.
Bill: Samo se secam da nisam mogao nista da kazem i samo sam se nadao da ce im se svideti pesme i bio sam jako uzbudjen.

Bill,
Tom, Georg i Gustav su poceli da provode svoje raspuste u studiju. Tu
su sve ucili, korak po korak, o tome sta svaka pop zvezda treba da zna.

Georg:
Od samog pocetka nam se jako svidela atmosfera u studiju i imali smo
jedan mali stan, u kome smo svo cetvoro ziveli i tamo smo poceli sa
probama.
Tom: Osetili smo bar malo kako bi to bilo biti uspesan i biti zajedno sa nekim 24 sata.

*scena iz detinjstva*

Interviewer: Imate singl, kako se zove?
Tom: Eerm, It's my life?
*svi se cepaju k'o drogirani*

Tom:
Biti sam u Hamburgu tada, bez roditelja, snimati s vremena na
vreme...cesto su nam dolazile devojke tamo, ma procvetali smo tada!

*scena iz detinjstva*

Interviewer: "Snimili ste danas jednu pesmu, kako se zove?
Bill: Neka balada koja se zove "Rette Mich."
Interviewer: I sta mislite, je li se svidelo producentima?
Bill: Da, neverovatno!

Godinu i po dana kasnije, san o potpisu za izdavacku kucu je izgleda, postao realnost.

Bill:
Bio sam ponekad malo nesiguran, sta ce od toga svega biti. Imali smo
sve pesme i rekli sebi: "Pa mi ovde imamo neki album!" Rekli su nam da
ce te pesme poslati nekim izdavackim kucama.

Svi ljudi iz izdavackih kuca su doputovali u Hamburg da vide momke.

Bill:
Zeleli smo da svi znaju da mi stvarno mozemo da pravimo muziku. Mi
mozda nismo znali da snimamo dobru muziku, ali smo znali da sviramo.


UPDATE 15. OKTOBAR