Intro.de Intervju

Fotke:



Intro.de

They are like angels...samo sto nose crno.

Prevod: Goga

Blizanci
su izazov. Posto su tako isti, nema sanse da ih pobrkate. Godinama,
dupli identitet Tokio Hotela inspirise. Nse bliznakinje-novinarke,
Kerstin i Sandra Grether, sastale su se sa Billom I Tomom u Hamburgu,
kako bi diskutovali o ovom fenomenu, o muzici, svemu...


Mnogi ljudi baziraju svoje predrasude o nama na osnovu prvog utiska - Bill Kaulitz


Sta
bi rekli vanzemaljci, koji su dosli sa neke bucne planete, na zemlju, o
fenomenu koji je TH? Moguce je da bi pronasli mnoge lepe stvari o
njima, sa njihovih albuma, pronasli bi prelepe stvari o nemackom
najomiljenijem i najomrazenijem bendu. Jos od vremena kada je Nena bila
popularna, niko iz nemacke nije uspeo da napravi takvu paznju svojim
buntovnim, fantasticnim rockom i zaludi devojke sirom sveta, kako je to
uradio Tokio Hotel. Njihov mix stilova je veoma vizuelan, vise nego sto
je muzicki primecen.

Kakav je osecaj za devojku, momka

Vanzemaljci
bi bili zapanjeni kada bi videli kako kozna jaka, ajlajner i dugacka
kosa sa dredovima naseg pevaca, moze da okrene svet naopacke, koseci
granice polova svojom zenstvenoscu. Sigurno bi se setili pocetka Pop
Kulture. Setili bi se perioda posle Drugog Svetskog rata, kada su
devojke ludele za Frankom Sinatrom, koji je bio jedan od onih koji nije
nosio odelo i nije bio preterano muzevan.

Ajlajner je vec postao
standardan u zivotu muskarca, i nije fenomen u Americi, koja je
iskvarena vestackom Pop kulturom. Medjutim, Tokio Hotel je u
konzervativnoj Nemackoj, ovim stilom zapanjio sve oko sebe.

Krv
u venama i duse nasih vanzemaljaca ce se zalediti. Zamislite. Dva
smela, misticna bica iz malog mesta u Istocnoj Nemackoj, 2005-e, kada
je bilo cool biti jaci i veci od drugih, kada su odrasli podrzavali
neke sulude racionalne ideje. I sta da radi neka 15-ogodisnjakinja,
koja je odrasla uz zensku pornografiju na internetu i omalovazavanje
zena u Rap pesmama, koja je navikla da je rec "kurva" samo rec kojom se
naziva zena? To je devojka koja zeli romanticne zvuke sexy gitare, zeli
da vristi, da iskusi te neprijatne trenutke koje TH opisuje u svojim
pesmama.

Da, samostalnost je veoma vazna Tokio Hotelu. To
je blizancima pomoglo da proslave bend. Da li je to ono sto zanima
vecinu (zenskih) fanova?

Svaki covek moze da vidi, na osnovu ova
4 emo momka, da TH fanovi nisu samo idioti koji vriste. Kada pogledate
teme na fanforumima, vidite da tu postoji i doza analiziranja i
kritike. To, naravno, ne zaustavlja homofobicne ljude da govore kako su
te devojke samo pale u veliku zamku. Poznato je da se fanovi zalazu da
ti idioti koji to govore ucute, podrzavaju seksualnost i anti-pop
kulturu. I to sve zaostrava nasu samostalnost i kreativnost, cini nas
kreativnim bicima.

Kako rokenrol umire hiljadu puta, isto
tako i ozivljava hiljadu puta. Nije slucajnost da TH prati ideje Frenka
Sinatre i njegove pesme My Way, u svojoj rock himni Dark Side Of The
Sun. Takodje, u isto vreme prate svoj put:

"Hello, the end is near, hello, we're still standing here. The future's just begun, on the dark side of the sun".


Humanoid

Humanoid
je, u najcovecijem obliku receno, naziv treceg albuma, na kojem TH
rizikuje, menjajuci svoj uobicajeni TH zvuk za nesto smelije,
odraslije. Ukljucije veliki broj pop pesama, uradjenih u goth-rock
stilu.

Prelepo i bolesno, slozeno i jednostavno, bez znacenja i
sa znacenjem, sve to u isto vreme. Naravno, postoji mali uticaj
americkih producenata Guy Chambers-a, (Robbie Williams), Desmond
Child-a i the Matrix-a, sa kojim a su TH saradjivali na par pesama.
Automatisch, pesma kojoj je glavna vodilja gitara, sa elektro dodirima
i temom koja se suprotstavlja masinama i proslavlja zivot bez ljubavi,
je u transu. I vec spomenuta rock senzacija, Dark Side Of The Sun,
nadmasuje cak i klasican glam-rock, zahvaljujuci ludom, neverovatnom
pank scenariju, je pokrenula paniku medju fanovima.

On the TV, in Your place, on the radio, oh. it's a riot, it's a riot, they say no, oh.

Radio
Hysteria pesma je vec pomerila sve granice savrsene rock pesme, i
pomera granice iznad proseka. I predstavlja dobar odgovor u eri kada
vlada konzervativan glam-rock, ova pesma osudjuje, govori svima koji su
sposobni ili da ih vole ili mrze zbog jedinstvenosti.

Kombinacija
spontanosti i strategije, i veliki stepen samostalnog stila, je
lansirao Billa i Toma u svet poznatih. Ideja ovog stoleca je da sve
emocije kanalizuje u jedan paket, na kreativan nacin. Snazan glas i
jedinstven izgled Billa Kaulitza, nije ni blizu onog sa kim se poredi,
sa Davidom Bowiem i Villeom Valloem (Him). Bill sokira i inspirise
svojim humorom i recitoscu. Mnogi na Internetu zahtevaju da ih vide sto
vise, sto cesce. Narocito zato sto su blizanci, kao pojava, uvek imali
posebno mesto u medijima. Svet oko njih vidi nesto veoma specijalno u
njima, ponekad ih tretira kao autsajdere, trazeci neko objasnjenje o
njima.


Moc Blizanaca

Covece,
stvarno smo uzbudjeni zbog ovog intervjua, ne upoznajete
ekstravagantne, identicne blizance svakog dana, koji dolaze iz dalekih
predela Nemacke, koji su ovisni od kafe i ne izlazu se previse suncu. I
koji sve drze na nekoj granici.

Onda, odjednom, pojavljuju se
Bill i Tom, izgledaju kao ogromni tamni andjeli (1.90m), obuceni u crno
sa belim detaljima. To odgovara i njihovim pesmama, koje su i mracne i
svetle. Momci se cine veoma pazljivim, sale se ali i pokazuju malu
nervozu pred ovako rani intervju. Zrace nekom energijom, tako da uskoro
pocinje jedan veoma zivahan razgovor. Gustav i Georg nisu sa nama jer
je razgovor samo sa blizancima ovog puta.

Sta vam Humanoid znaci?

Bill:
ovaj album ima mnogo razlicitih melodija i uticaja. I to je ono sto nam
on znaci, osecaj da smo otudjeni. Oslobodili smo se tipicne strukture
neke pesme, izgradili smo pesmu kao pricu, sa vrhuncem i padom.

Kako ste dosli na ideju za novi zvuk?

Tom:
hteli smo da isprobamo par stvari. Imali smo najbolje tehnicke uslove
za to. Cilj su nam bile nove pesme koje ce zvucati skroz drugacije.
Bill:
bilo je mnogo posla. Poslednjih dana nismo ni spavali, stalno smo
menjali detalje u pesmama. Tom i ja smo takodje ucestvovali u
produkciji albuma.

Kakav je proces pisanja pesama u vasem slucaju?


Tom: u 90% slucajeva, pesme su nastale uz akusticnu gitaru prvo, a onda smo ih izradjivali u studiju.
Bill:
a kada smo radili sa producentima, oni bi nam nesto pustili i rekli "Ok
drzite se necega ocakvog" a onda bi Tom to odsvirao, ja otpevao i dalje
bismo radili na njoj u studiju.


Pesma Automatic
zvuci kao da ste hteli da ljudima pokazete nesto drugo, da ispravite
predrasude koje ljudi imaju o tome da su poznati samo masine...

Bill:
super da neko to prepoznaje. To smo i hteli sa ovom pesmom. Mnogi imaju
odredjenu sliku o nama i reaguju automatski kad nas pogledaju. To se
desava svaki dan. Ne mozes stvarno nekog upoznati kada ga prvi put
vidis.

Tokio Hotel mora ispuniti zahteve poznatog internacionalnog benda. Vasi pogledi na ovo, kao jednog pop benda, su ocigledni

Bill:
odeca, reci, muzika. To sve ide jedno uz drugo, za mene. To je osecaj
koji zelis da podelis. Obozavam da se fotkam i zanima me moda. Na ovaj
nacin, mozes mnoge svoje male snove da ostvaris.

Za Billa: imamo utisak da si ti kopirao Toma jer on nije hteo da kopira tebe.

Tom: *smeh* recimo samo da sam ja uzor Billu ceo nas zivot.
Bill:
kada sam odlucio da uradim dredove, nisam ni razmisljao o njegovim, jer
mislim da su njegovi bili odvratni. Bili su nekako...kao neka
stvorenja. Ja sam zeleo nesto skroz drugacije.

Da li ste imali faze u zivotu kada se niste isticali?

Bill: kada se pojavis sam, nisi toliko upadljiv, ali kada se pojavimo zajedno, to je senzacija. Iako izgledamo skroz drugacije.
Tom: tako je vec bilo u proslosti.
Bill:
nema nista lepse na svetu od toga da si nekom identican blizanac. Ne
mogu da zamislim neku drugaciju situaciju. Tom i ja, mi smo jedno bice,
mi smo srodne duse. Ne mogu bez njega niti jedan dan.

Pored ociglednog odusevljenja drugih, moraju postojati i oni koji se boje vaseg jedinstva.

Tom:
i to nam se cesto desavalo. Kaznili su nas u sedmom razredu zbog toga.
Nastavnici su rekli da su nasi stavovi previse jaki za njih.
Bill:
*smeh* kada Tom i ja delimo isto misljenje, ne mozete nas pobediti. To
je jako tesko. Takodje i za ljude koji su u nasem timu.

Vasi zajednicki stavovi nisu bas uobicajeni u ovo vreme.


Bill: Da to je nesto skroz drugacije.
Tom: ljudi su mislili da je nemoguce da ovakvi likovi, koji se skroz drugacije oblace, uopste pricaju.
Bill: govore: kako neko, ko ocigledno slusa Hip-Hop, moze da se druzi sa nekim ko sminka oci.

Zivite
u zajednici koja postaje tolerantna na takvu pojavu kakva ste vi. Jer,
lepo je da se jedan Hip-Hoper i jedan zenstveni muskarac, tako dobro
slazu.

Bill: da, lepo je da te neko razume!
Tom:
mislim da bi se ljudi mnogo bolje razumeli kada bi vise saradjivali.
Ljudi se ponekad dobro slazu, dok drugi imaju skroz drugacije misljenje
o tome.

Odvratno je to sto su vas nastavnici mrzeli. Trebali su da vas zastite od nasilja.

Bill: umesto toga, nastavnici su rekli ostalim ucenicima da Toma treba odvojiti od mene.
Tom: da, ovo smo nedavno saznali, moj najbolji prijatelj je isao u isti razred s nama.
Bill: nikad ovo nismo dozvolili.
Tom:
uvek smo nalazili resenje za sve. To nam sada veoma koristi. Volimo
nase fanove zbog njihove hrabrosti. A to i inspirise mnoge devojke da
budu kreativne.
Bill: Gde god da odemo, daju nam svoje tekstove, demo-e, crteze. To je jako cool.

Vanzemaljci
izvestavaju svojoj planeti: nekada, TH je zbunjivao sve na igralistima.
Sada, Humanoid je dokazao tim hejterima koji nisu verovali u njih, koji
su ih samo videli kao prazan poster. TH je previse dobar da bi bio samo
nas uzitak. To je jedna od najvecih istina danasnjice.