LEAVE OUT ALL THE REST

Jedina FF koju sam napisala u zivotu! Mozda je neko citao na THS-u!!

Ima 4 dela. I sva 4 objavljujem odmah!!

Naisana prosle godine (vidi se. Mali kreten je pisao sh,tj... Lai me mrzi da prepravlajm sada to. Patite se )

LEAVE OUT ALL THE REST

Mrzim mamin posao. Zbog nje sam se selila vetj 3 puta za mojih 15. godina ziwota. Ona je poznati arhitekta, a ja sam ,,samo'' Amy,obicna 15godishnjakinja, koja se nipochemu ne razlikuje od swojih wrshnjaka, osim shto zhiwim pod stalnim strahom da tje ona dobiti novi posao, u nekoj meni totalno stranoj, novoj drzhawi, i da tju morati da se preselim, i ostawiti swe shto imam owde! U Nishu zhiwim wetj 5. godina, i owde sam saswim sretjna, imam nabolje prijatelje koje je bilo ko mogoa da pozheli i dobar sam djak, nadam se da tju owde ostati do kraja zhiwota. Danas je zadnji dan shkole, dan koji smo ja i moja najbolja drugarica Katarina zheljno ishchekiwale, trebalo je pocheti spremanje za letnje ludilo. Otishle smo u trzhni centar, i nakupowale gomilu stwari. Jedno sawrsheno leto je trebalo da pochne. Kada sam se wratila kutji, mama me je chekala na wratima, bilo je ochigledno da je bila ne raspolozhena. ,,Dusho, preswuci se, i dodji da ruchamo, moram da ti saopshtim jednu west''-rekla mi je ona. ,,Sekunda''-odgoworila sam!! Kada sam sishla, ona i tata su wetj sedeli za stolom. Tata mi se obratio ,,Mila, kao shto znash, twoja mama weoma naporno radi, njen posao zahtewa stalno angazhowanje, i putowanja, moratjemo da se preselimo u Hamburg, u Nemchku''. ,,NE''-wrisnula sam, ,,ne, netju, nema shanse... Ne, ne zelim, wetj smo se tri puta selili zbog toga, netju, owde imam najbolje prijatelje na celom swetu, idem u super shkolu, i imam dobre ocene, ja ne idem, a wi kako hotjee''. ,,Znam da ti je teshko, ali kada smo doshli owde iz Becha, zar nije bilo isto? Mrzela si shto si naustila Ivana i Hajlu, ali si owde nashla Dimitrija i Katarinu, tako tjesh i tamo natji nowe drugowe''-prichala je ona!! ,,Ne, ja ne idem, NE IDEM, boli me uwo za twoj posao, da. Da li si se ikad zapitala koliko ja patim zbog tebe, i twog posla??? Da li si???'' otrchala sam uplakana u swoju sobu, i nazwala Katarinu, obe smo plakale... Prisetjale smo se swih prelepih zajednichkih trenutaka, i ludo prowedenih notji...Razgowor je bio jaaako dug. Kada sam ga zawrshila, sishla sam u kuhinju, da bih uzela neshto da prezalogajim, od silne brige, zaborawila sam da jedem... Mama me je samo pogledala i rekla: ,,Imash 4 dana da se spakujesh, i molim te, obuci se pristojno, kupci tje uskoro da dodju da pogledaju kutju''. ,,Dakle prodajesh je?? Kako mozhesh, swe uspomene, swe shto je owde, menjatjesh za nowac, kako te nije sramota?? Kao da ga i nemash dowoljno??'', mama me je samo pogledala. Tresnula sam wrata, i legla u swoj krewet, nije potrajalo dugo, pre nego shto sam zaspala.
*****
Shta biste radili kada bi wam neko rekao da wam je ostalo samo 4 dana zhiwota?? Kako biste ih proweli?? Uprawo tako sam se tako ja osetjala, nisam mogla da werujem shta mi se deshawa!! Swoja poslednja 4 dana u Nishu, prowela sam sa Katarinom, Mama je prodala kutju nekom matorom biznismenu, koji tje da je srushi da bi izgradio benzinsku pumpu, to me je jako bolelo!!!. Nisam mogla da werujem da stwarno odlazim. Swaula je i ta prokleta subota. 27. jun. Rano ujutru, probudio me je mobilni, Katarina je zwala:,,Amy, da li si mislila da odesh bez pozdrawa''. ,,Iskreno jesam, nemam pojma da li tju podneti da te widim'' odgoworila sam joj.,,Samo izadji ispred kutje, molim te''-rekla mi je ona! Pogledala sam kroz prozor, ona i Dimitrije su stajali ispred kutje, a bilo je 5 ujutru. Majka je ushla u sobu:,,Ustala si, dobro je, sidji da doruchkujesh, i polazimo'' , ,,radije bih swoje zadnje trenutke u raju podelila sa nekim ko je wredan toga, na primer sa Katarinom i Dimitrijem!!'' odbrusila sam joj!! Obukla sam trenericu, i sishla dole. Kamioni su wetj bili stigli, i radnici su ih punili nashim stwarima. Plakala sam, bash kao i moji prijatelji. ,,Kako mozhesh da nam owo uradis??'' jecala je Katarina. ,,Weruj mi, da je do mene, swe bi bilo mnooogo drugachije, nisam ja kriwa, weruj mi!!'' kroz suze sam joj odowarala!! Dimitrije me je samo gledao, i nishta nije prichao, nas troje smo se zagrlili, i zajedno plakali dok je switalo, niko od nas nije imao snage da bilo shta kazhe, swi smo bili zarobljeni u swom bolu!! Onda su mama i tata izashli, i rekli mi da je wreme da podjemo. Nisam mogla da werujem da je swe gotowo, da najwerowatnije nikada netju wishe wideti moje najbolje prijatelje na swetu, ,,owo je za tebe'' drugarica mi je pruzhila parche papira, na njemu je bila pesma ,,napisala sam je samo za tebe'' jecala je ona. Plakala sam kao nikada do tada!! Zagrlila sam ih, i poljubila po poslednji put. Kada je auto krenuo, nisam mogla da sklonim pogled od prozora, bacila sam poslednji pogled na swoj stari dom, i osobe koje sam wishe wolela od sebe same, Swe je bilo tako bolno. Kada smo izashli iz Nisha, stawila sam slushalice MP3 playera u ushi, i pogledala pesmu koju mi je Katja napisala:
Presawila sam papir, i stawila ga u dzep, i gorko zaplakala!! Tako snazhno sam zhelela da widim moju drugaricu, shta bih dala da sam sad sa njom!!
******
Posle 2 dana, stigli smo u Hamburg. ,,Owo je nash nowi dom''- mama je pokazala na ogromnu belu kutju. Bila je zaista diwna, ali meni je bila tako odbojna. Zhudela sam za swojom starom kutjom. Za swojim Nishem, za swim u Srbiji. ,,dodji da widish neshto''-pozwao me je tata. Odweo me je u ogromnu sobu u potkrowlju,,owo je twoja soba''. ,,Basht ti hwala''-odgoworila sam mu. Kad je on izashao, zawukla sam se u tjoshak sobe, o bozhe, kako sam zhelela da se wratim kutji!!
******
Dok smo se raspakowali, i sredili, letnji raspust je bio pri kraju. I shto je josh gore, shkola owde pochinje 11. awgusta!!! Kakwe ironije... Najtezhe mi je bilo jer nisam imal ni jednog prijatelja owde. Stalno sam slala mailowe Katarini, i prichala joj kako mi nedostaje!! Wishe nego ochigledno je bilo da i ja njoj nedostajem!!. Doshao je prwi dan shkole. Smeshtena sam u odeljenje 8/5. Moja razredna, profesorka biologije, gospodja Duffendor, prestawila me je mom nowom odeljenju, swi su me chudno gledali. Smestila me je da sedim sama u zadnjoj klupi, shto mi je i odgowaralo. Ipak mi je trebalo wremena da se uklopim. Kada je profesorka izashla iz uchionitze, swi su se okrenuli, i buljili u mene. Nisam mogla da to trpim josh dugo. Osetjala sam kako drhtim. ,,Zashto je swi tako gledate??'' progoworila je jedna prelepa smedja dewojchitza. ,,Nije wam ona u zooloshkom wrtu''. Dewojchica mi je prishla. ,,Ja sam Jelena,'' rekla je ona. ,,Ja sam Amy'' odgoworila sam joj. ,,Da li widish onu smedju dewojku tamo u trecoj klupi, to je Kona, moja najbolja drugarica''-prstom je pokazala na dewojchitzu, ona nam je mahnula, i ja sam joj wratila. ,,I molim te ne obratjaj pazhnj na kretene koje bulje, to rade swakoj nowoj osobi'' dopunila je. ,,Pa kako ti se swidja owde??''. ,,Lepo je, ali bih swe dala da se wratim swojoj staroj shkoli, i prijateljima''-rekla sam joj. ,,Bitje ti owde lepo, garantujem ti, pomotji tju ti da nadjes drushtwo owde!!''-obetjala mi je Jelena.Tiho sam joj se zahwalila. Kada sam poshla kutji, Jelena i Kona su se ponudile da me otprate. Rado sam to prihwatila, trebao mi je neko kome bih mogla da se powerim!! ,,Eno je Allie, ona je nasha tretja najbolja drugarica, sachekatjemo je'' rekla je Kona. Prelepa dewojka nam se priblizhawala, pretpostawila sam da je to ona. Allie nam je prishla, i pozdrawila se sa Konom i Jelenom. ,,Owo je Amy, nowa je nashoj shkoli'' upoznala nas je Jelena. ,,Drago mi je'' rekla je Allie, ,,nadam se da tjemo se lepo druzhiti''. ,,I ja'' odgoworila sam joj!! ,,OMG, widela sam Billa i Toma Kaulitza danas, Bill je jednostawno prelep,sawrshen je...Moratju da ga nekako smuwam'' prichala je Allie ,,nikada nisam widela nishta lepshe od njega''. ,,Da, ali on je nedodirljiw'' odgowoeila joj je Kona. ,,Ko su oni??'' upitala sam ih. ,,Oni shto uprawo izlaze iz shkole''-proshaputala je Jelena. Okrenula sam se, i ugledala dwe najlepshe osobe na swetu, neshto poput njih nisam nikad widela. Jedan od njih je imao dredowe, i plawu kosu, oblachio se kao hip-hoper i imao je pirsing u donjoj usni, bio je sawrshen. Drugi je imao crnu kosu i manga-frizuru, nosio je crni kreon oko ochiju, i bio je jaaako misteriozan. ,,Owaj plawi, to je Tom Kaulitz, ide u 11. razred, spawao je sa pola shkole, a owaj crni to je Bill, njega swaka cura u shkoli zheli da ima, ali je ne dodirljiw, emotiwna i romantichna dusha...'' uwela me je Kona u prichu. Swe do kutje smo prichale o njima. Dewojke su bile tako ljubazne da su me otpratile! Kada sam ushla u dnewnu sobu, mama je bila radoznala: ,,Kako si prowela prwi dan u shkoli??''. Samo sam joj kratko odgoworila: ,,Sjajno'', i odjurila u sobu, poslala sam dug e-mail Katarini, i isprichala joj swe o prwom danu shkole, Jeleni, Koni, Allie, i misterioznoj bratji Kaulitz!!
****

Nisam mogla da verujem koliko sam se zaljubila u Toma Kaulitza. Iako sam ga retko vidjala u skoli, iako nikada nismo ni rec razmenili, bila sam totalno opsednuta njim. Allie, Kona I Jelena, bile su moj dar sa neba. Bez njih se sigurno nikada ne bih uklopila ovako kako jesam. Katarina mi je obecala da ce doci za Novu godinu, (a to je za 2 nedelje). Nisam mogla da docekam da je upoznam sa svojim najboljim drugaricama. Sigurna sam da ce se lepo slagati. Na kraj krajeva,Katarina je definitivno bila nesto, sto me je sprecavalo da ovde budem potpuna!!
- Jedva cekam da konacno upoznam tvoju Kacu – Rekla je Allie, kada sam im ispricala da cu imati veoma vaznog gosta.
- I ja, koliko si nam o njoj pricala, imam osecaj kao da je vec poznajem dodala je Kona.
- Ne mogu da verujem da cu je stvarno videti - promrljala sam tiho, samo za sebe, jer I sama pomisao na njen dolazak, ispunila bi me koliko srecom, toliko I tugom, jer koliko god Katarina ostala, mora se vratiti kuci, sama pomisao na to, pekla me je iznutra.
- Nego gde cemo za Novu?? – prekinula je Jelena moje tuzne misli, zbog cega mi je bilo jako drago.
- Mislim da bilo bi cool kada bismo mogle da nabavimo karte za klub ,,Automatic’’, ali to je nemoguce – tuzno je izgovorila Allie – naravno, Kaulitz blizanci ce biti tamo.
To sto sam cula, bilo je dovoljno da znam da na tu zurku moram da odem. Ne znam kako ali moram da smislim nacin da se dokopam tih karata.
- A odakle znas da ce biti tamo??- zelela sam da budem sigurna da je tacno.
- Pogledaj- Jelena mi je dala flajer. Na njemu je bila slika Toma, Billa I jos dvojice decaka koje nisam znala. Imali su bend Tokio Hotel, I za Novu godinu ce nastupati u tom klubu. Razlog vise zbog koga sam morala da dodjem do tih ulaznica!
-Ko su oni- Upitala sam Allie, pokazujuci na dvojicu decaka. bila sam radoznala.
-Georg Listing I Gusav Schafer, njihovi najbolji prijatelji, basista, I gitarista benda-odgovorila je.
I dalje sam gledala u flajer. Ako osoba poput nje ne moze nabaviti ulaznice za zurku, kolike su bile moje sanse. Ali onda, sam dozivela iznenadni nalet adrenalina, Tom je izasao iz automobila. Ni sama ne znam odakle mi hrabrosti, odvojila sam se od drugarica, I prisla njemu.
-Hey, ja sam Amy. Nova sam ovde. I videla sam da nastupate na zurci za Novu godinu u ,,Automatic’’-u, da li mozda imas 5 ulaznica? Platicu, nije problem.
On se nasmejao, Bio je to najsavrseniji osmeh koji sam ikada videla. – Da, naravno, donecu ti ih posle skole. Sacekaces me? – Upitao me je, pokazujuci savrsene zube,
- Hocu! – promumlala sam.
Opet se nasmejao. Samo je klimnuo glavom, I namignuo mi. A onda se okrenuo – Nista ne treba da platis. – bio je to savrsen glas. Nisam mogla da verujem sta sam uradila. Sve je bilo totalno nestvarno. Dok sam se vracala svojim drugaricama hiljadu misli mi je proslo kroz glavu, ali u ni jednoj od njih, nisam pricala sa Tomom Kaulitzom, nisam mogla da verujem da mi se konacno obratio.
- Amy, sta ovo treba da znaci – cula sam neciji glas. Od silnog soka, nisam mogla da prepoznam ciji.
- To znaci da idemo u ,,Automatic’’.

Kada sam skupila snage, da na velikom odmoru ispricam svojim drugaricama sve o razgovoru sa Tomom Kaulitzom, tresla sam se. I dalje ne verujuci sta sam uradila. Izgleda da Tom nije bas tako nedodirljiv.
- Amy, ti si carica – Jelena je vrisnula pre nego sto me je zagrlila najjache sto je mogla.

Cinilo mi se da su se sekunde pretvorile u minute. Nisam mogla da docekam to poslednje zvono. Ovo je bio najduzi dan u skoli IKADA. Bilo me je sramota da vise gledam na sat. Bila sam ubedjena da su se Kona I Jelena kladile da cu da prsnem, I izadjem pre zvona. Kada se konacno zavrsila prokleta fizika. Prva sam ,,izletela’’ iz ucionice. Trcala sam kroz hodnik I stala na ulaz u skolu. Nije ga bilo. Kroz misli su mi prosle scene da je imao manje casova od mene, da me je cekao, da je shvatio da nisam vrena cekanja, I da je otisao. Ni jednom nisam ni pomislila da sam stigla pre njega, ali me je u tom trenutku necija ruka mi je dodirnula rame. Mislila sam da je neka od mojih frendica, koja mi kaze da sam ga dosta cekala, ili da ga je videla kada je otisao. Ali kad sam se okrenula, umesto Jelene, Allie ili Kone, docekao me je predivni osmeh Toma Kaulitza.
-Evo tvojih ulaznica- pruzio mi je 5 divnih, crnih karata.
-Hvala.-Bilo je sve sto sam mogla da kazem. O boze, zasto ne mogu da budem recitija pred njim???!!
-A ja necu dobiti nista za uzvrat- Pogledao me je pravo u oci, sa facom tuzne kuce.
-Sta??- Oh, god. Opet samo jedna rec. Radi mozgu, radi.
-Ovo- ovaj put, on je bio taj koji je samo jednu rec rekao, pre nego sto je ucinio ono o cemu sam mogla da samo sanjam. Poljubio me je. Kratko, ali je ipak bio poljubac. Tek sam tad bila u pravom soku. Nisam znala sta da kazem. Ili uradim. Samo sam mislila na te predivne usne, I na jos divniju osobu koja je uradila to sto je uradila. Nisam verovala da se to stvarno desilo.
-Und da, Bill zeli da ga upoznas sa onom divnom, smedjom osobom sto ide stalno sa tobom. Mislim da se zove Allie. Ali nisam siguran.
- Hocu! – Ovog puta. Jedna rec, bila je posledica soka!
- Radujem se nasoj buducoj saradnji- opet se nasmejao, namignuo I otisao.
Ja sam I dalje stojala na skolskom ulazu. Pored mene je proslo na stotine tinejdzera, ali ja to nisam primecivala. Gledala sam kako se savrsenstvo odvajalo od mene. I odlazilo prema kolima. Od jednom sam osetila necije tapsanje po ledjima.
-Sve smo videle, sve. Sad ispricaj sta je bilo- Jelena me je povratila u stvaran svet.
Nekako sam se odvukla do klupe. I sve im ispricala.
-Poljubio te je??- Kona nije mogla da veruje. – Stvarno, stvarno, stvarno poljubio, mislim ono… JEZIKOM- Zelela je da zna.
-Ne jezikom, samo ono, usne na usne. Bilo je kratko, ali ipak je bio poljubac- pricala sam automatski, pravolinijsko. Kao text naucen napamet, bez I jedne, jedine emocije, prosto, kao da je sve bio san.
- I Bill zeli da upozna MENE. – Allie se smesila.
- Da, tebe.
Nekako su me odvukle do kuce. Kada sam usla bila je prazna. Bila sam sama, sto je bilo savrseno. Bacila sam stvari,I odjurila u svoju sobu da posaljem jedno duuuugo pismo Katarini. Sad sam vise nego previse jedva cekala da dodje!

Cinjenica da sam ja (nova cura u skoli) devojka savrsenog
Toma Kaulitza, prosirila se kroz skolu kao kuga. U roku od 2 dana, cela skola
je znala za nase zabavljanje, ni Tom to nije krio, cesto me je vozio u shkolu,
i dosta smo vremena provodili zajedno. Plasila sam se da ce se Allie, Kona i
Jelena naljutiti na mene jer ne provodimo vise onoliko vremena zajedno, nisam
mogla da se otkacim od Toma... Bio je ponekad naporan!! Previshe Naporan.


Danas je 29. Decembar . Ostalo je jos samo nekoliko sati do
dolaska moje Katarine, Tom se ljubazno ponudio da odemo po nju zajedno. Odbila
sam ga. Zelela sam da ona prvo upozna moje nove najbolje drugarice, a tek onda
decka. Ali naravno da on to nije zeleo da prihvati.


-Hladno je, ledeno, sneg pada, pogledaj kroz prozor –
Otvorio je prozor, I uhvatio me oko struka. Pravio se da zeli da me izbaci kroz
njega.


- Zelim da Katarinu docekam sa Allie, Konom I Jelenom,
obecala sam im, icicemo taksijem – smejala sam se dok me je on gurao kroz
otvoren prozor skolskog hodnika.


-NEma taksi, ima decko – stego me je, I nastaio da gura
kroz prozor.


- Heeej, smiri se, ubices mi drugaricu – pritrcala je
Kona I pocela da golica Toma.


- Konoooo prestani – Smejao se Tom – Idemo svi zajedno,
ja vozim.


Nisam mogla da kazem nista protiv. Morala sam da to
prihvatim, on ne bi odustao… Tada je Bill prosao hodnikom. Ne znam zasto.
Cinilo mi se da me Bill ne voli preterano. Ali voleo je Allie, PRETERANO, ako
ne I vise od toga. I on I ona su se pravili da izmedju njih nema nicega. A
imalo je… Itekako je imalo. Kad god su prolazili jedni pored drugih, samo su se
smejali, nista wise. Allie je pokusala da od nas krije osmeh svaki put kada ga
vidi (moram da priznam, bezuspeshno) , ali Bill svoje perfektne zube nije zeleo
da krije… Uvek se siroko osmehivao kada je prolazio pored nje. Bilo je slatko. Preslatko!!


-Hey Allie, kako si mi – Upitao je Bill.


- Fino, kako ti?? – Odgovorila mu je.


- Fino, widimo se.


- Bye- Prosaputala je.


- Ma daaaj Bill, baci se malo na akciju – Doviknuo je Tom
swom bratu.


- Mars, perverzni konju – bilo je sve sto mu je
odgovorio, nije se ni okrenuo. Bill je taako stidljiv.


- Ti si konj – Dobaco
je. -Onda se widimo posle shkole na parkingu?


- Naravno.-Odgoworila sam-Nigde bez tebe -.-


-Naravno. Sagao se, I kissnuo me u obraz.





Kako se vreme vuce
kada zeljno iscekujes nesto.
Zvono-konacno. Cini mi se da su vekovi prosli. Izletela sam prva iz ucionice,
Kona I Jelena su me jurile. Allie je trebala da nas saceka napolju. Dok sam jurila niz stepenice, sasvim sam slucajno
udarila u par koji se ljubio.


-Oh god, Allie, Bill – Pocela sam da se smejem.


-Ujeo si me za jezik, stoko – Allie se smejala kao luda,
tresnula je Billa po ramenu!


-Slucajno, ona je kriva- Pokazivao je na mene.


-Neka je. Billo je simpaticno, pierc ti je tako hladan-
kroz smeh je odgovorila.


-Allie, idemo – Uhvatila sam je za ruku, I odvukla do
Tomovog auta!!


Kona I Jeca vec su sedele na zadnjem sedistu.


-Extra mu je sexmobil – rekla mi je Kona.


Tom se smejao. Sexmobil- To je samo Kona mogla da odvali!!
J


Put do aerodroma se oduzio. Predugo je trajao, nisam
mogla da verujem da me minuti dele od moje Katarine. Kako cu je samo zagrliti…


Stigli smo do aerodroma za 15 minuta. Tom vozi prebrzo, sto
mi je uglavnom smetalo… Ali danas, nisam imala nishta protiv.


Odjurila sam da nadjem nekoga ko mi moze pokazati put do terminal
na kom treba da sacekam Katarinu. U pozadini sam I dalje mogla da chujem Kou
koja je zezala Allie:


-Znas, I ti I Bill bi mogli da isprobate ovaj sexmobil.





Avion je wec sleteo. Ali moje drugarice nije bilo nigde.
Tazila sam je pogledom, ali nje nije bilo…


Telefon mi je zazvonio.. Nepoznat broj… Javila sam se., I
Cula glas koji mi je uzasno nedostajao.


-Curko, okreni se!


Okrenula sam se, I Katarinin siroki osmeh me je docekao.
Pritrcala mi je, I zagrlila me nejsnaznije sto je mogla. Suze su mi navrle na
oci. Nisam mogla da ih zadrzim. Ponovo smo zajedno!


Upoznala sam je sa prijateljicama, I TOmom, naravno.
Videla sam da su joj se dopali! I ona njima! Tomnas je dovezao do moje kuce. Mama
je za divno cudo bila tu, I sto je jos cudnije, pozvala sve moje prijatelje
(ukljucujuci I Toma) da nam se pridruze na veceri!





Sledeceg dana, Katarina, Kona, Allie, Jelena I ja, otisle
smo u shopping. Ovaj put, Tom je ostao kuci. Zelele smo da malo ,,zenskog
vremena’’ !!! Kupile smo vecinu stvari koje cemo obuci za docek Nove godine. To je sutra… Can’t wait ,,AUTOMATIC’’ club!!
Bice to prvi put da vidim Toma kako nastupa!





Veceras je docek. Prespavale smo ceo dan. Zelela sam
da budem odmornaa, I vesela za club!
Probudila sam se oko 5, a Katarina je vec bila budna.


-Allie te je 50 puta zvala. Pitala je da li si svesna da
je docek od 9. Rekla je da svi odemo kod Jelene, obucemo se obicno, I ponesemo
stvari da se presvucemo!


-Da li si odlucila sta ces obuci?? – upitala sam je.


-Naravno-Izvadila je mini-belu suknjicu, belu majcu na
kratke rukave I cipele na stiklu!!


-A daj Kaco, znam ja da nisi ti bas takav andjeo… -
Smejala sam se.


-A ti trashy curko, sta ces ti obuci.


IZvadila sam kratku crnu suknjicu, mrezaste carape, crne,
kozne cizme do kolena I crnu majcu na bratele koja skroz ide uz telo.


-Rekoh da si trashy.





Kod Jelene smo bile oko 7. Kona I Alie, pocele su da se
sminkaju. Nisam mogla da verujem sta ce Kona obuci – Mogla sam da se zakunem da
je to najmanja suknjica na svetu, nije je bilo ni 10cm. Obuci ce I crni korset,
cizme slicne mojim, I neizostavne mrezaste carape. Allie je zelela da bude u
svom fazonu, njena obicno pustena kosa, bila je podignuta u prelepu pundju, iz
koje su ,,ispadale’’ lokne. Ona se vec I obukla. Nosila je dugu suknju, u
gothic stillu, I korset uskladjen uz nju, cipele su joj bile prelepe. Jelena,
se moram reci obukla najleose od svih nas, nosila je sivu suknju do kolena, Ii
dzemperic u tom stilu, a prelepe sive cipele su dodale dozu elegancijie, bila
je preslatka :love:





Jelenina mama nas je odvezla do kluba oko 9:20 odlucile
smo da malo kasnimo, kako ne bismo cekale bend (a I zelela sam da Tom primeti
da me nema) J
Njihov bend Tokio Hotel, bio je sjajan, zaista. Bili su sjajni. Bila sam
sigurna da ce jednog dana biti poznati! Zurka je pocela, svi su igrali,
skakali, jednom recju, uzivali. NAs 5 bile smo blizu bine, tako da sam bila
blizu Toma. On me je gledao, I imala sam osecaj da svira gitaru samo za mene.
Prosla je ponoc, I Bend je sisao sa bine. Svi su medjusobno cestitali Novu
godinu jedni drugima, Tom me je poljubio kao nikad do sad. NAzdrawljali smo
novim pocecima, novim poznanstvima, I mom ponovnom susretu sa Katarinom. Malo
posle ponoci zurka je nastavljena. U jednom trenutku, osetila sam da mi nije
dobro. Izgubila sam ravnotezu, I osetila
neverovatan bol u potiljku. To je poslednje cega se secam pre nego sto sam
izgubila svest!


-Ne, nije se jos probudila. – Cula sam neciji poznat
glas.


-Kaulitzu dosadan si. Obavesticu te cim se probudi,
obecavam. – Kaulitz- poznato prezime.


Otvorila sam oci. Kona, Jelena, I Allie bile su tu. Bile
smo u bolnici.


-GDe je Katarina?? – Upitala sam.


-Tvoja mama je odvezla na aerodrom.


-Koliko dugo sam bez svesti??


- 3 dana- rekla mi je Jelena.


-Idem da zovem Toma, Oh, god… 10 puta je zvao od jutros,
bice srecan da cuje da si se probudila – Kona je izasla.


-Sta mi se desilo?- u pitala sam ih.


-Vidi ovako, popi prvo ovo, dehidriraces- Allie mi je
dala casu vode. –Ozbiljno je. Imas leukemiju.


To je bilo poslednje sto sam cula pre nego sto mi je casa
ispala iz ruke, I glasno se razbila o pod.

Part 4 : World behind my wall







Kada saznas da bolujes od neke teske, I ne izlecive bolesti,
ceo tvoj pogled na svet se menja… Ceo ti se zivot promeni. Ljud prema tebi
osecaju (nesto sto sam najvise mrzela)-sazaljenje! Nisam zelela da me iko zali,
da mi ustupa mesto u autobusu, nije bilo razloga.. A svi su to radili. Imala
sam leukemiju, ljudi zive sa tim. Ali to, sto ce joj neko ustati u autobusu,
ili ustati, I zatvoriti vrata ucionice umesto njega. Nece toj osobi pomoci da
se izleci. Pomoci ce joj samo da oseca grizu savest! I misli…. O boze, zasto se
ovo desava meni…


Tom je bio jos gori, I jos dosadniji nego ranije. Svaki
dan, me je vozio u skolu, I vracao nazad. Cesto, za vreme odmora dolazio u
ucionicu, I donosio mi grickalice I sokice. Besnela sam od njega… Ali sta je tu
je, previse sam ga volela da bih okoncala tu vezu… Pokusavala sam da mu
objasnim da nisam hendikepirana, da ljudi zive sa tom bolescu, ali ne, on nije mogao da razume. Nije zeleo da mi se
nista desi… Jedine osobe, koje nisu promenile svoje ponasanje prema meni, bile
su Allie, Kona I Jelena. Videle su da mi sva ta guzva smeta, I znale su da bi
me jako bolelo da se I one ponasaju prema meni, kao prema osobi koja je
hendikepirana.





-Amy, da ti pomognem – Upitala me je Sara, moja partnerka
na casu biologije.


-Ne, ne treba zaista – Mislila sam das am dovoljno
prisebna da sama nosim swoje knjige.


-Molim te, daj mi ih. Ponecu ih ja.- Uzela mi je celu
jednu knjigu I svesku!


-Sara, ne treba mi nicija pomoc. Necu umreti ako budem
nosila svoje knjige – Razdrala sam joj se,i Otela joj iz ruku.





Tako je bilo svakog dana… Za svaku sitnicu… Odlucila sam,
da ostatak svog kratkog zivota provedem u Srbiji, da se vratim, I zivim sa
bakom I dekom. Znala sam da cu povrediti Toma. I jos gore, Allie, Konu I Jelenu,
ali nisam mogla da ovo vise trpim. U Srbiji, niko osim Katarine bece znati da
sam bolesna, I moci cu da idem u skolu, bez pogleda koji me prate kao da cu
kolabirati, ili umreti svakog trenutka!!





Spakovala sam se. Nisam zelela da nikom kazem da odlazim.
Mama I tata su me podrzavali. Znali su kako se osecam, I obecali su da cim mama
zavrsi konstrukciju mosta, da ce se I oni vratiti. Bilo mi je jako zao sto
moram da napustm Allie, Konu I Jelenu… Zelela sam da se pozdravim, ali nisam
mogla. Odlucila sam da im posaljem poruke tek kad stignem u Srbiju. Bojala sam
se da ce me zaustaviti…





Zelela sam da sama odem na aerodrom, polako, pesaka. Nije
bio previse udaljen, a zelela sam da sama prodjem zadnji put kroz ulice ovog
grada. Tata ce da mi doveze stvari na aerodrom, zaista sam zelela da poslednje
trenutke ovde potroshim sama.





Neka kola su se zaustavila pored mene. CIm sam ih
videla, znala sam. – TOM! Molila sam boga da se owo ne desi, ali moralo je…




-Gde si se zaputila mlada damo- upitao me je.


-Kuci.-Odgovorila sam.


-Ali tvoja kuca je u onom smeru- Pokazivao je prstom.


-Znam.


-Ali zasto ides tamo?


-IDEM KUCI!! MOJOJ KUCI!! NAZAD U SRBIJU!-Suze su pocele
da mi teku.


-Ides da posetis Katarinu??


-NE, idem da ostanem tamo.


-MOLIM?? Ne mozes!!


-Mogu, zasto ne bih mogla.


-Zbog mene-Uhvatio me je za ruke!


-Epa vidis, mogu. Ne mogu vise ovde da zivim-Otrgla sam
mu ih.


-Amy, nemoj, sta je sa tvojim drugaricama?? Zar ti nece
nedostajati.


-To nije tvoja briga, samo pogorsavas stvari . – Plakala sam


-Nemoj da ides, molim te.-Njegove tamne oci su sijale.
Mogla sam da se zakunem da su to bile suze.-ti si ceo moj svet. Nikada, nikoga
pre tebe nisam tako voleo….


-NEMOJ!! Stani…-Prekinula sam ga! Jecala sam-Izvini,
izvini, ali ne mogu da zivim ovde, sa ovim osecajem.- Zagrlio me je, plakala sma na njegovim
grudima- ne mogu da zivim ovde, razumi me, molim te, I znaj da te volim, I da cu
te uvek voleti, I da za mene, nikada nece postojati ni jedna druga osoba sem
tebe. A ti znaj, da je zivot kratak, da
drugi neces dobiti, zato molim te. Pusti me!!


-To nije fer, ja zelim da ti budes srecna tamo gde ides!!


-Bicu srecna, samo me pusti da odem!!





Odvezao me je na aerodrom. To je bila najduza voznja u
mom zivotu. Posmatrala sam grad, za koji sam bila sigurna da nikada vise necu
videti. Bila sam u autu osobe koju sam volela najvise na svetu, I od koje nisam
zela da se nikad odvojim, a morala sam. I za moje, I za njegovo dobro. NIsam zelela
da on bude osoba pored koje cu umreti. NE zbog sebe, vec zbog toga sto bi on
patio, a nisam zelal da on prolazi kroz to. Bas zato sto sam ga volela.





Tata mi je dovezao stvari, I ispratio me do terminala.
Pozdravili smo se, I Tom me je poljubio poslednji put. Usla sam u Avion, I cekala
da krene, kroz glavu su mi prolazila razna secanja, uglavnom lepa secanja. Koja
su me vezivala za ovaj grad. Odlucila sam da je sada vreme da obavestim
drugarice da sam otisla. Uzela sam telefon, I svima poslala istu poruku: ‘’Odlazim,
putujem za Srbiju.Izvinite shto se nisam pozdravila, Bilo bi mi jos teze da se vratim. Izvinite, volim vas.’’ A
onda sam iskljuchila telefon. Avion je poleteo. A ja sam zadnji put, bacila pogled
kroz prozor. Onda sam se naslonila na sediste, I u tisini zaplakala.

EPILOG:







Proslo je 7 godina od kad sam otisla iz Nemacke. Nikada
vise nisam videla Konu, Allie I Jelenu. Bila sam sigurna da su me zaboravile,
ne, nadala sam se tome. Tom mi je strasno nedostajao. Bolelo me je. Imala sam
osecaj kao da je deo mene ostao tamo, sa njim. Osecala sam veliku prazninu u
grudima. Koja je bolela, jako je bolela. Nisam gledala televizor, niti citala
novine. Internet, nisam koristila. Nisam zelela da me bilo sta podseti na njega,
jer bih umrla!


Neko mi je zakucao na vrata. Otvorila sam, I nisam mogla
da verujem koga vidim.


-Dobro curko, sad si mrtva sto si otisla onako bez
pozdrava- Kona mi je skocila u zagrljaj. A za njom I Jelena I Allie. Nisam
mogla da verujem da su to zaista one.


-Da li si ti svesna koliko si nam nedostajala- Jelena je
plakala.


-Jedva te nadjosmo u ovoj zabiti-Dodala je Allie.


Ja sam I dalje bila u soku! Nisam mogla da verujem sta mi
se desava, I jos vise. Da su njih tri zaista bile ovde.


-Sta cete vi ovde- Upitala sam ih.


-Dosle smo da te ubijemo, pa da te ozivimo, pa da te ponovo
ubijemo sto si onako otisla. Da li si ti svesna koliko smo te tesko
pronasle.-Jelena mi je pretila.


Onda smo sedele, I pricale… Nisam zelela da pominjem Toma,
jer znala sam, da ce se praznina u mojim grudima rasiriti. I da ce boleti vise
nego ikad. Sedele smo, I pricale sta se desilo za ovih duuugih 7 godina kojih
nismo bile zajedno. Allie ce se udati za Billa na prolece, Jelena je u vezi sa
Georgom.


-Znas, trebala bih da ti ovo kazem, malo je nezgodno-
Kona se suzdrzavala.


-Sta?? – Upitala sam je.


-Ovo, Tom me je zaprosio. – Pokazala mi je veliki
dijamantski prsten na njenoj ruci.


Nisam znala sta da kazem. Bilo mi je jako drago.
Praznina-nije bolela. Jer sam znala, da je Tom sada srecan sa Konom. Da Kona
moze da mu pruzi mnogo vise nego ja, bila sam sigurna da ce njih dvoje imati
lep, srecan, I dug zivot. Zivot kakav ja nikad necu imati!

E, sjećam se ovog sa srpskog foruma...moj jedini komentar je bio: 'Moj rođendan je 27. juna' a ovamo piše proklet...xD

Haha! Sorry. Lupila sam datum xD

Ma zezam se ja

Enivej, ff je divna

Danke <3

Rasplakala si me :')

predobra je...

...
...
podsjetila me je na nesto...

Teletubbie wrote:

podsjetila me je na nesto...

Nadam se da nije nesto tuzno!

Hvala <3

Quote :

On me je gledao, I imala sam osecaj da svira gitaru samo za mene.

To me je podsjetilo na jednog mog bivseg
xD

Ahah!! ))

Verujem <3

I mene xD

Nisam ga vidjela vise od godinu dana...
Vise ne zivi ovdje...

evo sad mi se vracaju sjecanja xD

Sorry *muffin*

Aii Kako je dobraa FF
RaspLakaLa si me :/
Svaka Čast

Ja imam jedno pitanje nadam se da mi možete odgovoriti....posto si ti ovo pisala mene interesuje dali to znaci da mi mozemo ovdje postavljati svoje price ili samo admini??

PS: prica je stvarno super rasplakala si me, stvarno ti svaka cast...

Moze postavljati tko hoce ali ovdje ih nitko ne cita.Evo ti link za forum sa fanfikcijama pa postavi tamo,jer tamo ljudi citaju i pišu fikcije.
http://th-fanfiction.forumotion.com/