~#~
Andrea je spala dole. Vrisnula je. Visila je sa ko zna kog sprata, a Bil ju je dražao za ruku.
"Imam te!" - viknuo joj je, pokušavajuči da se smiri. Znao je da će je i ovaj put smiriti na isti način.
"Imam te!" - ponovio je. "Ne brini, neću te pustiti!" - rekao je. Andrea je pogledala u te prelepe smeđe oči.
"Vertrau
mir!" - rekao je, uzvraćajući joj pogled. Andrea mu je verovala.
Verovala mu je svim srcem. Znala je da se ništa loše neće dogoditi,
jednostavno ne može tek tako da nestane sa lica Zemlje. Klimnula mu je
glavom. Povukao ju je na gore, uloživši maksimalan napor. Nije mogao
sada da je pusti. Ne sada, kada je skoro uspeo. Duboko je udahnuo,
zatim je izbrojao do pet. Još jednom ju je povukao.
"Još samo
malo..." - mrmljao joj je, dok mu se telo grčilo u naporu. Odrazivši se
nogom od kamene kapije, izvukao ju je, odravši ruku. Pali su na kameni
krov zgrade, teško dišući. Andrea je ležala preko Bila. Sam dodir
njegovih grudi ju je polako smirivao.
***
Tom polomi poljubac, i pogleda Amber.
"Misliš da ćeš moći to da mi uradiš?"
Bojana je videla kako Amber zabrinuto grize donju usnu.
"Ne
znam, Tome; uradila bih, ti znas da bih. Ali... Ovaj, ja mislim da ne
znam." Bojana je pomislila kako nikada u životu nije videla Amber tako
uplašenu, dok ju je Tom streljao pogledom.
"Žao mi je..." - spustila je pogled, a Tom ju je samo pogledao i, okrenuvši se otišao od nje, ka svojoj zgradi.
Bojana
je poželela da ga prati, ali zov Andreinog problema je bio prevelik.
Učinila je dva koraka ka Tomu, pa je stala. Šta sad činiti? Tom ima
devojku, i to Amber ni više ni manje, šta ona tu može. Pročistila je
grlo. Tom se okrenuo. Bojana stisnu usne i zatvori oči, praveći da se
skocentrisala na muziku, inače je mislila samo o onome čemu je
prisustvovala.
"Ćao!" - rekao je Tom, okrenuvši se ka njoj.
"Tome! Ćao! Kako si?" - upitala ga je, ne očekivajući ovo.
"Ok. Ti?" - upitao je, načinivši par koraka ka njoj.
"Sad sam super." - rekla je Bojana, polako krenuvši ka njemu.
"Vidi,
pitao sam se..." - počeo je, zagrlivši je. "Da li bi mogla da mi učiniš
nešto?" Bojana se trgla. Prvo nije očekivala zagrljaj, a onda ju je
upitao za pomoć! Vau...
"Naravno. Šta to?" - upitala je.
"Ma, ne snalazim se baš sa sastavima, a znam da to tebi dobro ide." - rekao je.
"Verovatno Amber nije mogla to da mu uradi.", pomisli Bojana. "Kako bi i mogla kad je gluplja od trola."
, dodala je mentalno, nasmešivši se.
"A šta ću dobiti zauzvrat ako ti pomognem?" - upitala je, nasmešivši mu se.
Tom ju je odmerio pogledom, a onda joj se nasmešio onako lepo kako samo on može. "To je na meni da znam, na tebi da otkriješ."
"Ooooo,
iznenađenje, znači?" - rekla je Bojana, polako se smirujući. Ova vrsta
flerta ju je relaksirala, daleko da ju je činila nervoznom.
"Tačno
tako." - uputio joj je jedna frajerski mig. "I treba da imam sastav
sutra." - dodao je. Bojana je klimnula, a on ju je još jednom zagrlio,
pa se okrenuo ka svojoj zgradi, konačno prelazeći taj put.
Bojana nije verovala šta ju je snašlo. Tom ju je zagrlio. Dvaput. I pitao ju je za pomoć. Samo čekaj da sve ovo ispriča Andrei.
"Andrea." - odjednom se setila. Potrčala je ka svojoj kući, još uvek vukući Andreinu jaknu sa sobom.
~#~
