Intervju sa Gustavom Schäferom
Mnogi
muzicki eksperti su omalovazavali muziku Tokio Hotela, uglavnom zato
sto su clanovi benda bili veoma mladi, deca. Cetiri godine kasnije,
bend je stalno na turneji i ruse rekorde jedan za drugim. Umesto o
tracevaima, Gustav sa nama prica samo o bubnjevima - kako je to biti
bubnjar najpopularnijeg pop benda u Nemackoj.Od malih nogu nastupas na velikim binama, da li osecas da si sada sigurniji dok sviras bubnjeve?Gustav:
Mislim da nikada necu biti sto posto siguran u svoje mogucnosti. Nekada
sam jako nervozan pred show i ponekad se desi neka greska tokom pesme.
Ali i velikani poput Chada Smitha ili Danny-ja Carey-ja su gresili
ponekad, tako je, jednostavno. Onaj ko svira pred 13 000 ljudi, ne
oseca nikakvo uzbudjenje i sve odsvira savrseno - to nije pravi
bubnjar, po mom misljenju!
Sta je za tebe tako privlacno sto se tice bubnjeva i cinjenice da uvek sedis nazad?Gustav:
Mislim da je super to sto ja sedim tamo nazad, a vecina ljudi ni ne zna
koliki pritisak je na bubnjaru. OK, tako je i sa ostalima u bendu, ali
kada bubnjevi pogrese - cela pesma ide dodjavola. Neko mi je jednom
prilikom rekao da je bubnjar satnica celom bendu. On stvara ritam i svi
moraju da ga prate.
Sta je za bubnjara vazno na jednom TH koncertu? Sta moras da doprineses tokom show-a?Gustav:
Pre svega, moram odlicno da poznajem svaku pesmu, sto i radim! Ponekad
ih sviram drugacije uzivo nego sto je na albumu, a to bas necu moci na
sledecoj turneji jer na nasem novom albumu ima toliko programiranih
ritmova...Osim toga, isto je kao u svakom drugom bendu - bubnjar sedi
nazad, i uziva.
Koje pesme najvise volis da izvodis uzivo?Gustav:
Ovo se stalno menja kod mene. Ja sam fan jakih ritmova. Trenutno jako
volim da izvodim "Komm" u engleskoj verziji, "Noise", i "Für immer
jetzt" ili "Forever now". Ove pesme su jako strava za izvodjenje, i
imaju ogromnu moc na bini.
Da li bi voleo da nesto promenis u svom nacinu sviranja bubnjeva i na koji nacin?Gustav:
Nazalost, zbog stalnih putovanja, nemam vremena da vezbam onoliko
koliko to stvarno zelim vez duze vreme. Nesto sto mi ne ide su kratki
udarci o bubanj, uvek ih samo opalim i ne uradim dupli udarac, kako bi
trebalo. Ali ovako zvuci bolje. OK, izgleda da cu uvek svirati bubnjeve
ovako. Ipak, niko se do sada nije zalio, je l'?
Koliko dugo vezbas, izmedju svih ovih intervjua i autogram sesija?Gustav: Kada dodjem u studio na probu, obicno vezbam oko 4-5 sati, sa malim pauzama. Posle toga bukvalno ne mogu da mrdnem ruke.
Sta se promenilo u nacinu snimanja ovog albuma u poredjenju sa prethodnim?Gustav:
Na Humanoidu, takodje sam imao priliku da isprobam elektricne bubnjeve.
Oni su neverovatni. Bilo je nesto totalno novo da sviram nesto tako
mocno. I na turneji cu imati priliku da ih koristim.
Koje poteskoce si morao da prevazidjes tokom snimanja u studiju?Gustav:
Ponekad, tako je lako da poludis: ja uvek zelim da sve ubacim u jednu
pesmu. Onda preteram, i pogledam lica nasih producenata i mog benda.
Sednem, odslusam kako svuci i kazem sebi: "Idiote jedan, ponekad je
manje, vise."
Da li mozes da zamislis da, ako se bend jednog dana raspadne, nikad vise ne dodirnes bubnjeve?Gustav:
NE! Poceo sam da sviram bubnjeve sa 4-5 godina. U osnovnoj skoli su me
mnoge stvari zanimale, ali se njima nisam toliko predavao kao
bubnjevima. Moj tata me je uvek drzao na oku zbog bubnjeva, i jednom
prilikom smo bili na koncertu grupe "Genesis". Kada sam video svu tu
uzarenu masu ljudi, tat mi je rekao: "Vezbaj, Gustav. Vezbaj, vezbaj,
vezbaj, ako zelis da se uzdignes visoko." Izgleda da mi se to urezalo u
glavu.
http://www.drum-heads.de/gustavschfertokiohotel.0.html
